РЕЗОН: Западни антифашизам шарена лажа за леве либерале

Пише: Милорад Бојовић

Београд и Москва, кажу леви либерали не заслужују да се диче антифашизмом. Иза те бесмислице не стоји рацио. Али ни лукавство. Посреди је настојање да се иде укорак са три заблуде Запада. Да су кривотворење историје, неаргументовано својатање победе и забрана слободне мисли, врхунац демократије. Та прича о западном антифашизму је шарена лажа за леве либерале. 

Где је био тај демократски свет у доба фашизма? Норвешка, подржавала фашизам. Шведска такође. Холандији и Белгија све до 1945. покорно слушале Хитлера. Француска, скоро до краја рата, имала фашистичку владу у Вишију. Италија, уз Немачку носилац осовине зла. Шпанија и Португал су такође имале своју верзију фашизма. У Португалу је укинута тек 1974. Сви ти велики демократски народи прихватили су Хитлерову окупацију. Само су Срби дигли устанак против фашизма. А Руси су се борили од првог дана. 

Америка је у рат ушла на самом крају да би приграбила ратне репарације. Велика Британија је играла политички шах. У стварну акцију је ступила тек кад је схватила да ће Стаљин сам ослободити целу Европу и изаћи на Атлантик. Тада су покренули акцију „Оверлорд” у којој ће Черчил жртвовати не само Французе и значајан број британских војника, већ ће, да би заварао Хитлера, да му опасност стиже са Балкана, додатно жртвовати српски народ.

С којим разлогом? Само да би Черчил остварио своју замисао да спречи Русе да ослободе целу Европу. Успео је само донекле. Хитлера је срушио Стаљин, не демократски Запад. Демократског запада нема. Постоје само Америка и Британија, и њихови геополитички и финансијски интереси. Да би се осветио Русима, Черчил ће годину дана касније 5. марта 1946. године на Вестминстерском колеџу, у америчком граду Фултону, лансирати тезу да je стварна претња по Запад и његове вредности, руски народ и Совјетски Савез. 

Америка је по окончању рата преузела готово целу немачку индустрију. Британске и америчке банке и привреда финансирали су обнову разрушене Западне Европе, до берлинског зида. Тај зид их није бринуо са становишта људских права и слобода. Он је био њихова финансијска мора. Желели су да новцем учине оно што Хитлер није постигао тенковима. Да покоре Источну Европу. 

И сад, питају се шта ће Вучић у Москви? А где треба да буде? Немци су се предали 9. маја 1945. Жукову. Ниједном Шпанцу, португалцу, Холанђанину, Пољаку или Французу. Срби су тог 9. маја већ увелико били слободни. Али не тако што су их ослободиле западне демократије, већ су сами изборили своју слободу, уз милионске жртве

Да би у томе успели, морали су да имају новог непријатеља. За то им је послужио Стаљин. Одмах након Черчиловог говора, прогласили су га већим диктатором од Хитлера. И скоро 40 година су водили широкопојасну кампању пласирања стереотипа. Стаљин је зликовац. Он мучи свој народ. Совјетски Савез је заостао. Запад је напредан. Кампања је изведена, мора се признати маестрално. У њој су учествовали највећи интелектуалци. Писци и уметници. Спортисти. Музичари. Холивудске звезде. Научници. Све што су радили у филму, сликарству, књижевности, новинарству, било је посвећено једном циљу - да се западни начин живота учини предметом жудње свих народа који су потпадали под интресну сферу СССР-а.

У објављеним документима ЦИА и Интелиџенс сервиса, постоје докази да је Америка од 1946. и настанка ЦИА финансирала новине, часописе, магазине, радио станице на територији целе Западне Европе. Лондонски Енкаунтер, у ком је Милован Ђилас објављивао своје „дисидентске” текстове, Радио Слободна Европа, Њи лидер, Партизан ривју, Књижевност и мдерност, Поетри, и многи други. У њиховим управним одборима седели су најутицајнији интелектуалци тог времена. 

Иза данашњег превођење Русије на мрачну страну историје, такође стоје утицајни интелектуалци. Занимљиво је да су пре 90 и 100 година европски интелектуалци подржавали фашизам. У Италији су његовом креирању учествовали уважени интелектуалци Малапарте, Ђентиле, Пирандело. У Немачкој такође. У једном тренутку није одолео чак ни Хајдегер. Кад је Хитлер 1933. донео одлуку да Немачка иступи из Лиге народа, Хајдегер га је јавно подржао, након чега је постављен за ректора Универзитета у Фрајбургу и постао је члан Националсоцијалистичке партије. „На прихватање мог једногласног избора за ректора није ме навела само вера у Хитлера, касније горко изневерена”. Фашизам су одржавали многи од Гинтера Граса и Хеберта фон Карајана, до Кнута Хамсуна. 

И сад, питају се шта ће Вучић у Москви? А где треба да буде? Немци су се предали 9. маја 1945. Жукову. Ниједном Шпанцу, Португалцу, Холанђанину, Пољаку, или Французу. Срби су тог 9. маја већ увелико били слободни. Али не тако што су их ослободиле западне демократије, већ су сами изборили своју слободу, уз милионске жртве. 

Свако ко сматра да је Вучић требало да одбије да оде на Црвени трг, треба да се запита ко је овластио политичаре ЕУ да одређују председницима и премијерима суверених држава, шта ће да раде? Где смеју да иду? И у шта треба да верују? Уколико су демократске вредности то на чему је постала и опстоји Европска унија и западна цивилизација, како то да њихова политика почива на ултиматумима и претњама? То је постојало само у доба римских императора. Аустро-угарске. И фашизма. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу