ДА ЛИ ЈЕ ЕВРОПА ЗАВИСНА ОД ИНТЕРНЕТА? Сазнајте у којим земљама људи проводе највише времена онлајн ШОКАНТНИ ПОДАЦИ ОТКРИВАЈУ ИСТИНУ!
Скоро трећина Европљана проводи готово непрекидно време на интернету, показује ново глобално истраживање.
Највише онлајн корисника има у Шпанији, Француској и Шведској, док све више европских лидера упозорава на последице прекомерног коришћења екрана, посебно међу младима.
Милиони људи широм света проводе већину свог времена на интернету, показује ново глобално истраживање.
У анкети која је обухватила 24 земље, укључујући 10 европских, у просеку 28 одсто испитаника изјавило је да су "скоро непрекидно" на интернету.
Резултати стижу у тренутку све веће забринутости због зависности од екрана, јер бројна истраживања указују да прекомерно време проведено пред екранима може повећати ризик од емоционалних и проблема у понашању код деце.
Највећи проценат корисника који су скоро стално онлајн забележен је у Јапану (56 одсто) и Јужној Кореји (49 одсто), док су најниже стопе забележене у Нигерији (13 одсто) и Грчкој (14 одсто), наводи амерички истраживачки центар Pew Research Center, који је спровео анкету почетком ове године.
У Европи, земље које предњаче по времену проведеном на интернету су Шпанија, Велика Британија, Француска, Шведска и Италија.
Иако приступ интернету варира широм континента, више од 90 одсто становника у ових пет земаља има широкопојасни интернет у својим домовима, показују подаци ЕУ и Велике Британије.
С друге стране, Мађарска се издвојила као земља са највише грађана који уопште не користе интернет, чак 12 одсто испитаника рекло је да нису онлајн, што је највише међу европским државама укљученим у истраживање.
Ипак, у глобалном контексту, та бројка није висока.
На пример, у Кенији и Индији чак 33, односно 36 одсто испитаника навело је да не користе интернет редовно.
Pew је такође навео да у свим земљама млађе генерације знатно више користе интернет и друштвене мреже, и да су најчешће онлајн готово непрекидно.
Европски доносиоци одлука све више обраћају пажњу на ове трендове.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у недавном говору истакла је потенцијалне штетне последице друштвених мрежа на младе, упоредивши их са алкохолом и дрогама.
"Као што смо у моје време учили децу да не смеју да пуше, пију или гледају садржај за одрасле до одређене доби, мислим да је време да размислимо о сличним правилима када је реч о друштвеним мрежама", рекла је фон дер Лајен у говору пред Европским парламентом 13. септембра.
Законодавци у више европских земаља већ су предложили различите мере, укључујући регулацију великих технолошких платформи ради стварања безбеднијег дигиталног окружења, као и забране коришћења друштвених мрежа и паметних телефона у школама.
Према извештају УНЕСЦО-а, до краја 2024. године, десетине школских система широм света већ су забраниле употребу мобилних телефона у образовним установама.