ФРАНЦУСКА И МАЂАРСКА ОСУЂУЈУ, БЕЛОРУСИЈА ПРАВДА
НА ПОМОЛУ СУКОБ МОСКВЕ И НАТО ПАКТА?! Пронађени остаци руске ракете, Пољска оборила део дронова ЕВРОПСКИ ЛИДЕРИ ЗАУЗИМАЈУ СТРАНЕ
ВАРШАВА: Ноћ између понедељка и уторка донела је један од најозбиљнијих инцидената у односима Русије и НАТО-а од почетка рата у Украјини.
Неколико руских дронова ушло је у ваздушни простор Пољске, државе–чланице Алијансе, и кретало се у правцу украјинске територије. Пољска војска је хитно реаговала – противваздушне јединице обориле су више летелица, док је јавност упозорена да је у питању чин агресије који је директно угрозио безбедност цивила.
Министар одбране Владислав Косинијак-Камиш нагласио је да је реакција војске била једини исправан одговор:
„Дронови који су ушли у наш ваздушни простор представљали су стварну претњу по безбедност Пољске. Било је неопходно одмах реаговати и неутралисати опасност“, поручио је он.
Пољска војска у саопштењу на мрежи Икс оценила је да је у питању „чин агресије“, додајући да су уведене посебне мере приправности и скраћено време јављања војника на дужност.
Премијер Туск: 19 упада у једној ноћи
Пољски премијер Доналд Туск изјавио је пред парламентом да је током ноћи забележено чак 19 упада у пољски ваздушни простор, од чега је велики број дронова стигао из правца Белорусије. Потврђено је обарање три летелице, а за још једну се чека коначна потврда.
„Чињеница да су ови дронови, који су представљали безбедносну претњу, оборени мења политичку ситуацију. Због тога смо се одлучили на формалан захтев за активирање Члана 4 НАТО споразума“, рекао је Туск.
Пољски премијер је објаснио да је генерални секретар НАТО-а Марк Руте већ обавештен о инциденту и да су започете консултације са савезницима.
Привремено затворено небо над Пољском
Због хитних мера, делови пољског неба, укључујући и простор изнад варшавског аеродрома Шопен, били су затворени.
Летови су преусмеравани, а становништво је упозорено на могуће нове нападе.
У међувремену, украјински медији јавили су да је издат аларм за ваздушну опасност у Кијеву и другим регионима Украјине, где се очекује нови велики талас руског ракетног и дроновског удара.
Москва одбацује оптужбе
Русија је одмах реаговала, тврдећи да Варшава није изнела доказе да су дронови били руског порекла.
Отправник послова Русије у Пољској Андреј Ордаш поручио је да су „оптужбе неосноване“, док је амбасадор Сергеј Андрејев подсетио да Пољска ни у ранијим случајевима није потврдила руско учешће.
Руски медији подсећају и на инцидент из 2022. године, када су пројектили пали на пољску територију и усмртили двоје људи. Тада је Варшава у први мах оптужила Москву, али је председник Анджеј Дуда касније признао да је муниција највероватније била украјинска.
Кијев: Путин пролази некажњено
Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха поручио је да је инцидент доказ да руски председник Владимир Путин наставља да шири рат и пролази некажњено.
„Путин само наставља да ескалира, шири свој рат и тестира Запад. Ова ситуација показује да је крајње време да се донесе одлука о коришћењу партнерских капацитета ПВО у суседним земљама за пресретање дронова и ракета, укључујући и оне који се приближавају границама НАТО-а“, написао је он.
Европска и светска осуда
Инцидент је убрзо изазвао снажне реакције широм Европе и међу западним савезницима. Британски премијер Кир Стармер оценио је да је упад дронова у Пољску изузетно неопростив потез Москве и подсетио да је то још један доказ непоштовања мира од стране Владимира Путина, док је уједно захвалио НАТО-у и пољским снагама на брзој реакцији.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони поручила је да се ради о озбиљном и неприхватљивом кршењу пољског ваздушног простора и Атлантског савеза, а председник Савета ЕУ Антонио Кошта нагласио је да овај напад представља оштар подсетник да је безбедност једне земље уједно и безбедност свих. Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је упад дронова једноставно неприхватљив и додао да ће ускоро разговарати са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, док је чешки премијер Петер Фијала нагласио да је тешко поверовати да је реч о случајности, јер Путинов режим систематски тестира колико далеко може да иде.
Украјински председник Владимир Зеленски тврди да је Пољска била намерна мета напада и изразио спремност Кијева да помогне Варшави у изградњи ефикасног система одбране, док је италијански министар спољних послова Антонио Тајани оценио да је инцидент веома озбиљан и неприхватљив, називајући га увредом за безбедност целог евроатлантског простора.
НАТО на испиту
Покретање Члана 4 НАТО-а јасно показује озбиљност којом Пољска доживљава овај инцидент. Иако се тим чланом не активира аутоматно колективна одбрана, већ консултације, западни дипломати истичу да је ово један од најозбиљнијих сигнала упозорења за Алијансу.
Уколико се потврди да је реч о намерним нападима из правца Русије или Белорусије, последице би могле бити далекосежне, јер би НАТО био приморан да одговори јединствено и снажно.
Инцидент са руским дроновима над Пољском отворио је нови фронт у већ постојећем сукобу Москве и НАТО-а. Док Варшава и њени савезници говоре о намерној агресији, Москва све одбацује као „неосноване оптужбе“.
Међутим, чињеница да су се дронови нашли изнад територије чланице Алијансе драматично подиже улог у сукобу који већ трећу годину потреса Европу. Запад је сада на испиту јединства, а сваки наредни потез могао би одредити да ли ће криза остати у дипломатским оквирима или прерасти у директан сукоб ширих размера.
