ГДЕ ЈЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ ОТВОРИТИ ФИРМУ У РЕГИОНУ Ево како се Србија котира међу суседима
Отварање фирме и покретање бизниса у земљама региона разликује се по висини административних трошкова, минималног оснивачког капитала и пореским оптерећењима.
Иако све земље формално подржавају предузетништво, пракса показује значајне разлике у сложености процедура и финансијском оптерећењу.
Док неке државе нуде симболичне улазне трошкове и једноставну регистрацију, друге захтевају већи почетни капитал и имају комплексније административне захтеве. Пореске политике такође варирају – од фиксних и нижих стопа до прогресивних и виших пореских оптерећења.
Србија се по укупним трошковима позиционира као конкурентна опција у региону, са једним од најнижих трошкова оснивања фирме и умереном пореском политиком, што може представљати предност за нове предузетнике и мала предузећа.
Адвокат Катарина Томић Исаиловић из адвокатске канцеларије Карановић & Партнерс у разговору за Biznis.rs објашњава да трошак отварања фирме у региону значајно варира у зависности од локалних прописа и административних захтева.
“У Републици Српској минимални оснивачки капитал износи симболичних 0,5 евра, а укупни трошкови регистрације крећу се од 100 до 250 евра, у зависности од броја оснивача и потребних превода. У Федерацији Босне и Херцеговине минимални капитал износи 512 евра, док су административни трошкови око 80-100 евра. У Северној Македонији минимални оснивачки капитал за д.о.о. је 5.000 евра, који може бити новчани или у натури. Додатно, постоји могућност оснивања поједностављеног д.о.о. са капиталом од свега једног евра. Иако је сама регистрација пред Централним регистром бесплатна, постоје административни трошкови (преводи, овере, правни трошкови, накнаде за поступке пост-регистровање и слично) који варирају у зависности од ситуације, али генерално су релативно ниски: укупно од 100 до 200 евра, без додатних лиценци”, наводи наша саговорница.
Када је реч о осталим земљама региона, она истиче да је у Црној Гори номинални трошак оснивања око 50 евра, али у пракси за стране осниваче укупни трошкови (преводи, апостили, нотари) могу бити знатно већи и тешко их је прецизно унапред проценити.
“У Хрватској минимални основни капитал за д.о.о. износи 2.500 евра. Нотарске услуге и регистрација коштају додатно око 455 евра, док су преводи око 35 евра по страни. Укупан трошак оснивања обично премашује 900 евра, без додатних услуга. У Словенији је минимални капитал највећи у региону и износи 7.500 евра, а остаје фирми на располагању. Административне таксе, преводи и нотарске услуге могу достићи од 700 до 2.500 евра, у зависности од сложености процеса и ангажовања правника”, додаје Катарина Томић Исаиловић.
Порези и доприноси
Када је реч о пореским оптерећењима, у земљама региона постоје значајне разлике, како у стопама пореза на добит и доприносима, тако и у опорезивању зарада.
“У Црној Гори, Северној Македонији и Босни и Херцеговини порез на добит износи 10 одсто. Хрватска примењује диференцирани модел: стопа од 10 одсто важи за предузећа са годишњим приходом до милион евра, док се за веће приходе примењује стопа од 18 одсто. У Словенији је порез на добит највиши у региону и може достићи до 22 одсто, у зависности од висине оствареног профита”, напомиње адвокатица.
Када је у питању порез на зараде, у Северној Македонији и Федерацији Босне и Херцеговине стопа износи 10 одсто, док је у Републици Српској нешто нижа и износи осам одсто. Црна Гора примењује пореску стопу до 15 одсто, у зависности од висине бруто зараде.
“Хрватска и Словенија имају прогресивне системе опорезивања, при чему се у Хрватској стопе крећу од 15 до 35 одсто, док у Словенији досежу и до 50 одсто за највише приходе. Доприноси за обавезна социјална осигурања (ПИО, здравствено, незапосленост) нису једнако дефинисани у свим земљама, али у већини случајева укупно оптерећење прелази 30-35 одсто бруто зараде, уз различиту расподелу између послодавца и запосленог”, објашњава адвокат канцеларије Карановић & Партнерс.
Србија у „златној средини“
У поређењу са суседима Србија се налази у средини када су у питању укупни трошкови пословања. Држава нуди ниску баријеру уласка у виду оснивања фирме, док су пореске стопе умерене, а доприноси изражени.
“Оснивање друштва са ограниченом одговорношћу у Србији је међу најјефтинијим у региону. Административна такса код Агенције за привредне регистре износи око 6.000 динара (нешто више од 50 евра), док се трошкови овере документације код нотара крећу око 1.200 динара (десет евра). Минимални оснивачки капитал је симболичан: износи свега 100 динара, што практично елиминише финансијску препреку за улазак на тржиште”, објашњава адвокат Катарина Томић Исаиловић из адвокатске канцеларије Карановић & Партнерс и додаје да је порески систем једноставан:
“Порез на добит износи 15 одсто, што је изнад стопе у већини суседних земаља, али је и даље конкурентно. Порез на зараде је пропорционалан и износи 10 одсто. Када је реч о доприносима, укупно оптерећење на зараде достиже око 31 одсто оног бруто износа који представља укупан трошак послодавца. Србија такође нуди посебне режиме, попут паушалног опорезивања, који су нарочито привлачни предузетницима, малим привредницима и фриленсерима. Тиме се додатно повећава флексибилност фискалног оквира и прилагођеност потребама микро и малих предузећа”.
