РАСТЕ ПОРЕД ПУТА, А ДОНОСИ ЗАРАДУ ОД 1.000 ЕВРА! Ова биљка претвара се у чисту добит, СА САМО 10 ари можете зарадити ВИШЕ него у канцеларији
Цена килограма очишћеног корена белог слеза достиже 800 динара, што је разлог све веће популарности ове лековите биљке међу задругама.
Килограм сувог цвета невена прошле сезоне откупљивао се по 600 динара, док су произвођачи за вранилову траву добијали 150 динара, а за першун 140 динара по килограму.
Са свега 10 ари засађених белим слезом могуће је остварити зараду већу од 1.000 евра по сезони, док су улагања око 20.000 динара. Иако невен доноси нешто мању добит, почетна улагања су такође нижа.
Цена килограма очишћеног корена белог слеза достиже 800 динара, што је разлог све веће популарности ове лековите биљке међу задругама. Килограм сувог цвета невена прошле сезоне откупљивао се по 600 динара, док су произвођачи за вранилову траву добијали 150 динара, а за першун 140 динара по килограму.
Зарада и улагања
Према речима Зорана Илића, директора задруге у Гаџином Хану која се бави производњом лековитог биља, узгој белог слеза може бити изузетно исплатив.
– Од свих лековитих биљака које се гаје на нашем поднебљу, бели слез захтева највећа улагања, али му је и цена највиша. Ова биљка захтева ђубрење и два третирања заштитним средствима, због чега су трошкови за 10 ари око 20.000 динара – објашњава Илић.
Невен, иако доноси нешто мању зараду, захтева мања улагања и такође је веома тражен.
Са 10 ари под невеном може се остварити приход од око 50.000 динара, док су улагања око 15.000 динара – додаје Илић.
Који узгој је најзахтевнији?
Бели слез захтева ручно чишћење, што га чини најтежим за обраду, док је невен физички најзахтевнији за бербу.
Невен се бере између 9 и 16 сати, када је сунце најјаче, и то свака два до три дана, од јуна до првих мразева – истиче Илић.
Задругари такође узгајају вранилову траву и першун, али на мањим површинама.
Утицај пандемије и суше на производњу
Последње две године нису биле наклоњене произвођачима лековитог биља. Пандемија је довела до смањења засада, док је прошлогодишња суша преполовила приносе.
Протекла година била је изузетно сушна, па су приноси били мањи за чак 40% у односу на 2020. годину – наводи Илић.
Како постати узгајивач лековитог биља?
Задруга „Заплањски засад“ броји 15 задругара и 50 коопераната из Гаџиног Хана, али и из других делова Србије – Димитровграда, Медвеђе, Аранђеловца, Врања, Јагодине, Зајечара и Ниша.
За бављење узгојем лековитог биља неопходно је регистровано пољопривредно газдинство, јер све трансакције иду преко рачуна.
– Није обавезна органска производња, али је важно да произвођачи прођу едукацију и имају искуство у обради земље – закључује Илић, преноси „Митровица„.