СРБИЈА РАЗВИЛА СЕРИЈСКУ ПРОИЗВОДЊУ ВОЈНИХ БЕСПИЛОТНИХ ЛЕТЕЛИЦА Из фабрике у касарне слеће 5.000 дронова „Комарац”
Министар одбране Републике Хрватске Иван Анушић најавио је недавно серијску производњу и набавку чак пола милиона дронова за хрватску војску.
Мада познаваоци прилика сумњају да ће се планови Анушића остварити у пракси, јер за то, једноставно, не постоје могућности, овакве изјаве ипак говоре да земље у региону не одустају од опремања својих оружаних снага беспилотним летелицама овог типа.
Министар одбране Републике Хрватске Иван Анушић најавио је недавно серијску производњу и набавку чак пола милиона дронова за хрватску војску. Мада познаваоци прилика сумњају да ће се планови Анушића остварити у пракси, јер за то, једноставно, не постоје могућности, овакве изјаве ипак говоре да земље у региону не одустају од опремања својих оружаних снага беспилотним летелицама овог типа.
На врху технолошке пирамиде производње тог дрона налази се Војнотехнички институт Министарства одбране
За разлику од Хрватске, српска одбрамбена индустрија већ извесно време серијски производи дронове чији су делови стопостотно домаћи. Међу њима се истиче фамилија ФПВ дронова „Комарац”. Та бесплотна летелица је званично представљена крајем прошле године и тада је речено да ће их у Војсци Србије бити 5.000, као и да их је прошлог септембра у војним јединицама било 1.000.
„Комарац” је намењен за уништавање непријатељске живе силе и материјалних средстава који се налазе на отвореном простору, у заклону или у возилима. Димензија је 30x30 центиметара, тежак је 450 грама и има домет седам километара. Њиме управља оператер који преко камере има „поглед” из дрона на 3Д наочарима или на екрану управљачке станице, као да лети с њом. На отвореном простору најубитачнији ефекат се постиже при експлозијама на висини од четири метра. Управо због ефекта дејства експлозије је и изабран специфичан облик летелице.
Борбени комплет чини шест дронова, управљачка станица и 3Д наочаре. У плану је низ верзија „комарца”, при чему је ова највећа и најмоћнија, димензија 45x45 центимерата, опремљена дуплим мороима, има домет до 20 километара и у ваздуху ће моћи да остане 25 минута летећи брзином до 80 километара на сат. Имаће бојеву главу од нешто више од три килограма термобаричне смесе са 742 куглице смртоносног дејства на даљинама до 25 метара од места експлозије.
На врху технолошке пирамиде производње тог дрона налази се Војнотехнички институт Министарства одбране, а остале компоненте су произвеле фабрике одбрамбене индустрије: бојеву главу „Крушик” из Ваљева, а сам дрон „Телеоптик жироскопи” из Земуна.
Тачан број беспосадних ваздухоплова у оперативној употреби наших оружаних снага се, из разумљивих разлога, држи у тајности. Ипак, према одређеним проценама и подацима из специјализованих медија,Војска Србије на располагању има по шест кинеских извиђачко-борбених беспилотних летелица ЦХ-92А и ЦХ-95 као и десет израелских „Орбитера”. Србија располаже са и 38 комада ДЈИ „Матрис 350”, 30 ДЈИ „Матрис 30”, 90 ДЈИ „Мавик 3”, 60 ДЈИ „Мини 3 про”, као и 60 немачких АР-100Ц.
„Врабац” и „Пегаз”
Плод домаће памети и фабрика је и извиђачки дрон „Врабац”, који може бити и „лако” наоружан. Према доступним подацима јединицама ВЈ је до сада испоручено 50 дронова овог типа.
У строју је и први домаћи дрон „Пегаз”, којег је у нашој војсци у употреби тренутно 12 примерака. Такође у плану је и да и више стотина дронова типа „Осица” буде у јединицама ВС.
Када је реч о трошковима производње, они веома варирају, у зависности од типа дрона, његових карактеристика и намене. Неки подаци говоре да комерцијални дронови, попут ДЈИ „Мави” серије, могу коштати око 2.000 евра, док војни дронови, попут „Бајрактара ТБ2”, могу достићи цену од два милиона евра, наводе упућени. Цена обуке за пилота дрона на основном нивоу у Србији се креће од 200 до 300 евра.