КОЛИКО СЕ У ПРОСЕКУ ЗАРАЂИВАЛО, А КОЛИКО ТРОШИЛО: У новчанику породице фалило 500 динара месечно
Грађани Србије су, показују подаци Републичког завода за статистику, у просеку, током године увек били „кратки” за око 500 динара, односно из новачника су морали да изваде више новаца него што су у њега током месеца успели да ставе.
Да је тако, показала је Анкета о потрошњи домаћинстава у 2024. години, која даје слику укупних примања и расхода домаћинстава током године. Резултати анкете, у којој је учествовало око 6.300 испитаника, показали су да се више и зарађује и троши у градским насељима него у осталим насељима, да највећи удео у приходима стиже из редовног радног односа, а највише се троши за храну и безалкохолна пића.
Дакле, прошле године су просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству (када се посматрају сва домаћинства) били 97.705 динара, а издаци за личну потрошњу домаћинстава 98.165 динара. У односу на 2023. годину, лањски просечни месечни приходи у новцу и у натури били су виши за 11,1 одсто, а толико су били виши и издаци за личну потрошњу домаћинстава, номинално.
Просечни месечни приходи у новцу и у натури у домаћинствима у градским насељима били су 99.326 динара (виши за 10,9 одсто номинално у односу на 2023), а у домаћинствима у осталим насељима – 94.727 динара (виши за 11,4 одсто номинално у односу на преклане).
Највећи удео у личној потрошњи свих домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића – 36,6 одсто
Домаћинства у градским насељима су за личну потрошњу трошила 99.723 динара (више за 10,9 одсто номинално у односу на 2023), док су домаћинства у осталим насељима трошила 95.290 динара (више за 12 одсто номинално у односу на пре две године). Највиши приход остварен је у Београдском региону – 112.734 динара, а у Војводини је он био 92.765 динара.
Највећи удео у приходима у новцу и у натури, у просеку (сва домаћинства) имају приходи из редовног радног односа – 53,4 одсто, односно 52.153 динара, потом следе пензије – 30,6 одсто (29.937), приходи од пољопривреде, лова и риболова 3,9 одсто, (3.824), натурална потрошња 2,6 одсто (2.518).
Расту и зараде и приходи
И протекле четири године грађани Србије су, у просеку, трошили више него што зараде, а и просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству, као издаци за личну потрошњу домаћинстава за сва домаћинства су се повећавали. Тако су 2021. године ови износи били 71.733 и 71.909 динара, годину дана касније 78.393 и 78.678 динара, док су 2023. године просечни месечни приходи у новцу и у натури били 87.973 динара, а издаци за личну потрошњу 88.244 динара.
Проценат прихода остварених ван редовног радног односа био је 2,3 одсто, примања од социјалног осигурања 2,3 одсто и 4,9 одсто чине приходи из осталих извора.
Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава (сва домаћинства) чине издаци за храну и безалкохолна пића – 36,6 одсто, односно 35.919 динара и за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива – 16,3 одсто, односно 16.027 динара.
97.705 динара приходи, а издаци 98.165 динара
Следе издаци за транспорт – 8,9 одсто, (8.698), остале личне предмете и остале услуге – 5,9 одсто (5.863), за комуникације – 5,4 одсто (5.307), рекреацију и културу – 5,2 одсто (5.110), одећу и обућу – 4,7 одсто (4.601), алкохолна пића и дуван – 4,4 одсто (4.363), здравље – 4,1 одсто (4.053) и 8,5 одсто (5.836) чине издаци за остале групе личне потрошње.
И кад је потрошња у питању, предњачи Београдски регион – у градској средини одлазило је 109.012 динара, а у осталим насељима 105.014 динара. У градским срединама у Војводини за ове трошкове било је потребно 98.480 динара, а у осталим насељима – 89.405 динара.
