ДОМАЋИ ВИНОГРАДАРСКО-ВИНСКИ СОРТИМЕНТ СВЕ РАЗНОВРСНИЈИ Грашац и даље влада фрушкогорским виноградима
Када би требало пописати сорте винове лозе које се узгајају у Фрушкој гори, али и у остатку Војводине, а поготово Србије, добили бисмо широку лепезу сировине за производњу вина.
Стручњаци кажу да су на заступљеност сорти винове лозе на територији Србије пресудан утицај имали велики винарски системи, који су седамдесетих година 20. века подизали велике површине под виновом лозом, али су, истовремено, утицали на сортимент индивидуалних произвођача од којих су откупљивали грожђе. Другим речима, тадашња тенденција великих винарских система да производе такозвана „масовна” вина одређивала је сортимент винове лозе.
На срећу, појава и развој приватних винарија и њихова оријентација ка производњи квалитетних вина, као и све веће знање виноградара и винара допринели су да се структура сортимента знатно промени. Допринос томе приписује се и Закону о садном материјалу из 2005. године, лакша интродукција и регистрација великог броја нових сорти и клонова , те државним субвенцијама за подизање нових засада под виновом лозом.
Упркос не малим променама у избору сорти, неприкосновено прво место на листи најзаступљенијих и сорти које се и даље највише саде и траже на Фрушкој гори јесте грашац или италијански ризлинг, како смо је доскора звали. Неки сматрају да ће још дуго грашац остати основна сорта у северним деловима.
Нестаје стара сорта сланкаменка
Све присутнија оријентација ка садњи аутохтоних и старих сорти резултирала је тиме да на Фрушкој гори могу да се нађу и фурминт, кадарка, липолист, бакатор, меденац бели, тамјаника, сремска зеленика.
Међутим, како упозоравају сами произвођачи вина, нестаје с ових простора стара сорта сланкаменка. Може се спорадично наћи у покојем винограду у малим количинама, као што је случај са виноградом Ивице Стојановића, а где другде него у Сланкаменачким Виноградима.
По речима енолога Синише Остојића у Огледном добру новосадског Пољопривредног факултета, које се налази у Сремским Карловцима, грашац код нас доживљава нову ренесансу. Највише се некада садио, а то је случај и сада.
- Он се враћа на заслужено место. Та сорта је „код куће” на нашим просторима. Даје добре резултате и озбиљно вино, што ме веома радује – каже Остојић.
Своје место проналазе и сорте створене на Институту за виноградарство у Сремским Карловцима
Доминантне у нашим виноградима су и даље западноевропске сорте за којима се посезало у време занављања наше виноградарско-винске производње. Од белих сто су шардоне, совињон блан, пино блан, пино гри. Од црних сорти највише се гаје каберне совињон, мерло, франковка...
У последње време приметан је продор у вински сортимент на Фрушкогорју и интродукованих сорти као што су марселан, пти вердо, шираз, ребо...
Своје место проналазе и сорте створене на Институту за виноградарство у Сремским Карловцима. Најраспрострањенија у Сремским Карловцима од тих белих сорти је сила, коју све више саде и у другим деловима Фрушке горе. Тренд потражње виноградари показују и за институтском црвеном сортом пробус. Морава је добро тле нашла у централној Србији.