МЛАДИ АГРОНОМ ИЗ ЧУРУГА РЕШИО ДА ЖИВИ ОД ЗЕМЉЕ И САД БЕРЕ ЗЛАТО У ЗРНУ – ДВЕ ТОНЕ ПО ЈУТРУ Соја рекордно роди кад се наводњава
На пољу младог пољопривредника Зорана Милановића (29) из Чуруга тек недавно је скинута соја. Уљарица је била под системом за наводњавање и доспела је за жетву по истеку октобра.
Принос по јутру био је око две тоне, што је одличан род, казао је Милановић за „Дневник”, трећи у породици који се определио за пољоприведу.
За разлику од оца и деде, Зоран је завршио Пољопривредни факултет и заједничким снагама породично, уз још два брата, шири газдинсто.
Имамо фарму крава у Локу, удаљеном од Чуруга 50 километара, где гајимо ангусе по систему крава – теле (Зоран Милановић)
Ожењен је, има жену и двоје деце и на селу планира будућност породице.
На имању је имао и соје, коју није наводњавао и добио принос од свега 600 килограма по јутру. Садашњом ценом уљарице није задовољан, зато је неће продавати, већ држати на лагеру у ишчековању да поскупи.
600 килограма по јутру без наводњавања
– Суша у ратарству односи много новца, трошкови наводњавања су огромни и када се саберу са уложеним трудом и малим приносима, не покривају се трошкови производње – казао је Милановић. – Климатске промене утичу да морамо мењати досадашњу пракса у производњи уљарица и житарица, бирамо отпорније сорте на суву и топлу климу и према клими одређујемо рокове сетве.
Будућност је у заливању
Милановић због климатских промена будућност домаће пољопривреде види у наводњавању и у обради само својих ораница. Неће више узимати земљу у аренду јер је закуп туђих ораница скуп, приноси мали и више се не исплати радити туђе. Новац од пољопривредне производње улагаће у системе за наводњавање.
– Показало се да се наводњавањем добија квалитетан род и већи приноси и да та производња доноси неку добит. Мада су трошкови система за наводњавање високи, држава пољопривредницима помаже подстицајима, које треба користити – додаје.
Осим соје, на њивама газдинство је имало и кукуруза, сунцокрета, јечма и пшенице. Опробали су се и у гајењу паприке шиље, али нису задовољни производом, откупом ни ценом, па вероватно паприку догодине неће сејати.
2 тоне по јутру пожњевено соје
– Нас тројица, уз оца, ширимо газдинство. Удружени делимо послове и проблеме које доноси промена климе. Однедавно, бавимо се и сточарством. Имамо фарму крава у Локу, удаљеном од Чуруга 50 километара, где гајимо ангусе по систему крава - теле. Њих још нисмо продавали и нећемо док не увећамо број грла до 130. Мада нам се планови могу изјаловити јер је тешко наћи вредне и поуздане раднике – навео је Милановић.
Пројекат „Жабаљ на њиви – Изазови и шансе у пољопривреди” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Жабаљ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
