СВЕТСКИ ДАН КРОМПИРА У СРБИЈИ Од манастира до чипса, од Гуче до извозних тржишта и скупштине
Светски дан кромпира обележава се у петак, 30 маја.
У нашој земљи биће обележен у Гучи оснивањем Скупштине Удружења за кромпир Србије у намери окупљања и организовања организација државног, привредног и цивилног сектора у области кромпира у Србији, почев од образовних средњих, виших и високошколских установа, произвођача и прерађивача кромпира, организација за заштиту биља и механизацију у кромпиру, трговаца кромпиром, угоститељских и туристичких организација за промоцију кромпира и послужење јела од кромпира.
У Србији се кромпир гаји на око 20.000-22.000 хектара са просечним приносима од 15-17 тона по хектару, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60 тона по хектару
Уједињене нације су прошле године прогласиле 30. мај за Светски дан кромпира, а Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево – Гуча били организатор. И ове године позвали су угоститеље, туристичка, породична домаћинства и установе које спремају храну широм Србије да Светски дан кромпира обележе припремањем јела и специјалитета од кромпира која ће послужити гостима, корисницима и члановима породице.
- У Србији се кромпир гаји на око 20.000-22.000 хектара са просечним приносима од 15-17 тона по хектару, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60 тона по хектару. Прва фабрика чипса и пиреа у Србији почела је са радом 1971. године у Чачку (Chips Wаy), а 1995. године у Маглићу (Marbo Produkt члан PepsiCo), који извозе своје висококвалитетне производе у земље региона - навео је агроаналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан.
Кромпир се данас гаји на 20 милиона хектара. Бруто производња у свету је око 370 милиона тона. То је пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице .
У наше крајеве кромпир је донет прво у Војводину 1759. Године, а у чачанском крају се гаји од 1782. године, када су га из Срема пренели калуђери у манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури. Доситеј Обрадовић је обилазећи многе европске државе препознао значај кромпира у исхрани становништва и препоручио Милошу Обреновићу - Кнезу Србије да држава ради на ширењу његове производње.
