Бранковић, заступник Весне Калабић, унуке Никола Калабића која је поднела захтев за рехабилитацију 2012. године, наглашава за Танјуг да је за њих одлука очекивана јер је суд и 2017. године донео решење којим је Калабић рехабилитиован, али је, како наглашава, уследио "правни скандал" и пресуда је укинута.
"И током овог поступка неспорно је утврђено да не постоји кривични поступак вођен против Николе Калабића, а самим тим он не може бити проглашен за ратног злочинца и народног непријатеља", рекао је Бранковић.
Бранковић наводи да је на то решење могуће уложити жалбу Апелационом суду у року од 30 дана, од петка 5. августа када је пресуда достављена тужилаштву и предлагачу.
Према његовим речима, сви саслушани историчари донекле су сагласни да су оптужбе на рачун Николе Калабића углавном паушалне и да не постоје конкретни докази да је наредио ил извршио ратни злочин".
Додао је да је сигуран да ће се Више јавно тужилаштво жалити Апелационом суду, и да он и предлагач унука Калабића страхују од политичког утицаја и притиска на суд.
Ново решење Вишег суда потврдило је прво решење о рехабилитацији које је исти судија Драган Обрадовић донео априла 2017, а које је после жалбе укинуто годину дана касније.
Предмет је враћен првостепеном суду на поновни поступак, који је трајао више од пет година, а окончан је новим решењем о рехабилитацији некадашњег команданта Горске краљеве гарде.
Бранковић је навео да је Весна Калабић у захтеву навела да је на њеног деду, а тиме и на његове потомке, комунистичка власт ставила тешко бреме издајника, а да му није суђено, нити да је проглашен ратним злочинцем.
У опширном образложењу новог решења о рехабилитацији, на 54 стране, а прво је било на 36, судија Обрадовић је подсетио да је Бранковић у завршној речи констатовао да је јасно да Никола Калабић није био припадник окупационих оружаних снага, нити припадник квислиншких формација.
Како Политика наводи, током 10 година дугог поступка, осим саслушавања сведока, разматрани су и документи из бројних институција, међу којима су Међуопштински историјски архив Ваљево, Министарство одбране и Војни архив из Београда, Архив Србије, Војни суд у Крушевцу, Институт за савремену историју, Архив Југославије, Безбедносно-информативна агенција, Министарство правде.
Решењем о рехабилитацији суд је утврдио да се ништавим од тренутка доношења сматра седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донетих од марта до септембра 1945, као и четири одлуке Земаљске комисије за утврдивање ратних злочина окупатора и њихових помагаца током Другог светског рата, донете од априла до октобра 1945, које се односе на Николу Калабића.
Ништавим се сматра и решење Среског суда у Мионици од 11. септембра 1946, којим је Калабицу конфискована непокретна имовина. Ништаве су и све правне последице тих одлука, констатовано је у решењу Вишег суда у Ваљеву и наведено да се рехабилитовано лице, Никола Калабић, сматра неосуђиваним.
Суд је нашао да су одлуке Државне комисије из периода од марта до септембра 1945. године донете из идеолошко-политичких разлога и због тога је уважен захтев за рехабилитацију Николе Калабића као основан.
