Скупу су присуствовали, осим студената права, пословне психологије и других одсека, и представници Центра за социјални рад, Сигурне женске куће, судства у Новом Саду и Зрењанину, као и адвокати и професори правно-политичког усмерења.
Алиментациони фонд још увек није уведен у законодавство Србије, иако се одавно најављује. У преднацрту Грађанског законика Србије предвиђено је неколико значајних новина у односу на постојећи Породични закон РС из 2005. године. Крупнија новина предвиђена овим преднацртом односи се и на увођење алиментационих фондова, из којих би се исплаћивало издржавање које је Суд одредио правоснажном и извршном одлуком, а коју родитељ, дужник издржавања избегава да оствари – изнела је садашњу ситуацију у овој области судија Апелационог суда у Новом Саду Оливера Пејак Прокеш.
У документу који је 2011. припремила Комисија за израду преднацрта Грађанског законика наведено је да држава, односно фонд, треба да преузме терет принудне наплате од родитеља дужника, при чему би се новац, исплаћен из алиментационог фонда, рефундирао од родитеља дужника. Тај родитељ би морао да плаћа утврђени износ издржавања, увећан за 10 до 15 одсто на име накнаде принудне наплате. Услов за остваривање права на исплату издржавања из алиментационог фонда би био да дужник издржавања не испуњава уредно своју обавезу издржавања детета три месеца узастопно, или у року од шес месеци са прекидима.
Дете, поверилац издржавања, треба да поднесе доказ да је принудно извршење остало безуспешно. Тада би издржавање било исплаћено из алиментационог фонда, а фонд би “гонио” родитеља дужника ради надокнаде исплаћеног износа.
Покрајински омбудсман др Зоран Павловић сматра да питање недавања издржавања више није само породична ствар, већ је и облик друштвене одговорности и бриге за децу.
- Одговорни органи континуирано указују на потребу унапређивања постојећег законодавног оквира, а првенствено дефинисања једнородитељске породице, односно самохраног родитељства које треба учинити видљивим и у средиште пажње ставити најбољи интерес детета. Нарочито велик проблем јесте недавање издржавања и неделотворан систем извршења судских одлука о издржавању. У том погледу, неопходно је разматрање измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу, Породичног и Кривичног законика како би се прописале посебне мере за привремено ограничавање појединих права за оне родитеље који не доприносе издржавању деце – изнео је на Округлом столу покрајински омбудсманм др Зоран Павловић.
Б. Опрановић
