у области крви, ткива, ћелија и органа није забележен напредак у усклађивању с правним тековинама Европске уније. Председник Хуманитарног удружења добровољних давалаца крви “Нови Сад” Стеван Пожега каже да удружење већ годинама упозорава на лоше стање у овој области, те сматра да Европска унија неће примити државу у којој се годишње баца 40 тона крвне плазме.
Када је реч о области крви, ткива, ћелија и органа, у извештају се оцењује да је “потребно завршити процес формалног јачања администрације и техничког капацитета Управе за биомедицину, како би обављала надзор над сектором”.- Начелно би требало развити стандарде квалитета и безбедности, засноване на законодавству ЕУ и одговарајуће инспекцијске службе у овом сектору - наводи се у радном документу Европске комисије за 2016. који прати Саопштење Комисије упућено Европском парламенту, Савету, Европском економском и социјалном комитету и Комитету региона.
Стеван Пожега каже да Удружење већ годинама указује на проблеме, због чега су се претпрошле године обраћали и Европском парламенту, и то управо због рада Центра за фракционисање и бацања крвне плазме.- Ништа се није променило и крвна плазма се и даље баца. Нећемо ући у Европску унију док се поглавље 28 не усклади с прописима ЕУ. Ми, даваоци крви, први смо указивали на проблеме.
Већ две године тврдимо да се годишње баци 40 тона крвне плазме, која нема где да се преради, а увозе се трајни лекови од крви за које држава годишње даје 30 милиона евра. Не верујем да ће неко дозволити да у ЕУ уже држава која баца толико плазме - наводи Пожега и додаје како је добро што држава у последње време улаже у болнице, али сматра да је неопходно направити и Центар за фракционисање крвне плазме.
Пожега подсећа да је су добровољни даваоци крви имали састанак с Управом за биомедицину и директором Завода за трансфузију крви Србије Градимиром Димитријевићем, на којем је речено да се свега пет одсто крвне плазме обрађује у Институту за фракционисање крвне плазме, при Заводу за трансфузију.
- Шта се дешава са 95 одсто плазме? Крвна плазма може да се чува годину или две, али онда мора да се баци. Питање је колико плазме пропадне, јер нема могућности прераде. Пре десет година производили смо 17 производа од крви, а сада само три. Од 2002. године се уништава Национални центар за фракционисање и увозе се лекови - наводи Пожега.
Према његовим речима, лекови од крвне плазме који се увозе, добијају се од плазме која стиже из више земаља и са разних континената и која се помеша.- Ниједан центар у којем се то ради не даје гаранције да су тако направљени лекови сто посто исправни. Гаранције нема и то је, на жалост, истина - тврди Пожега.
У извештају Европске комисије наведено је и да су потребни бољи организациони капацитети, те да треба спровести национални план за људске ресурсе у сектору здравства, као и развити нове програме специјализације и стручног усавршавања.
Љ. Петровић
Високи стандарди
- ЕУ обезбеђује високе заједничке стандарде за контролу дувана, крв, ткива, ћелије и органе, права пацијената и заразне болести. У наредном периоду, Србија нарочито треба да ојача административне капацитете органа надлежних за заштиту потрошача, ради на јачању укупне финансијске одрживост система јавног здравља, а нарочито јавног фонда за здравствено осигурање - каже се, између осталог у извештају Европске комисије. - Одрживост читавог сектора угрожена је због лоше финансијске ситуације фонда јавног здравља, а коју је још погоршало смањивање доприноса за здравствено осигурање 2014.
