Већ од 18. јануара 2017, средом од 21. час, на Новосадској, гледаћемо „Суочавање” Бојана Панаотовића, који за наш лист открива шта нас очекује у новој емисији, али и како је помирио своје новинарско ангажовање са функцијом директора Културног центра Новог Сада.
- Нови почетак, нова сцена, нови људи и нови назив „Суочавање”, који је можда и лепши јер је „Екстреми” парало уши појединима. Покојни Мирко Ђорђевић је лепо рекао: „То што гостујемо у емисији „Екстреми” не значи да смо екстремисти”. Биће то суочавање гостију, суочавање са изазовима који нам предстоје у будућности, суочавање с проблемима из прошлости, и са друштвеном економском и политичком стварношћу - открио је Панаотовића.
Како је дошло до преласка на Новосадску ТВ?
- Тржиште је чудо, живимо у 21. веку и ери либералног капитализма и врло сурових услова. Појавила се телевизија која је понудила нормалне, пристојне услове који доликују новинарском раду.
То тржиште и дигитализација је довела и до укрупњавања медија које може угушити неке мање „гласове”?
- То је доста негативан процес јер гуши демократске тековине и демократска стремљења, а с друге стране, истини за вољу, треба рећи да је потпуно ненормално да ми имамо више телевизијских станица него што их има у Француској, која је много већа. Тако да то укрупњавање треба да се деси, али ће бити тужно ако се то деси само по принципима финансија, спонзора итд, а не по принципима квалитета оного што једна телевизија пружа гледаоцима. Тако да се ја лично, као социолог, залажем за то да се укрупњавање догоди, али не искључиво по суровима либералним принципима него да буде и у складу с квалитетом програма који неће бити базиран само на рејтинзима. Тамо где рејтинзи управљају програмом то је пут у провалију.
На то сте указали и изјавом да се ријалити програм мора опорезовати и да нам је потребна нека друга врста завештања коју ћемо оставити младим нараштајима?
- Да, прелазимо сада на сферу мог управљања културним центром Новом Сада, с обзиром на то да сам из тог угла и са те позиције предложио ту акцију. Додуше, у јавности је познат само први део тог апела или вриска који су подржали интелектуалци, академици, професори, студенти и што је врло занимљиво из владајућих, али и опозиционих странака. Тај врисак или апел јавности у првом делу је био порез на кич и шунд и критика старлета и старлетана, али други део је био да вратимо културу младима, нашој кутурној традицији, књижевности, филмовима, музици и референтним личностима, од Милутина Миланковића, Иве Андрића, Црњанског, Тесле, Пупина, Киша, Зорана Радмиловића, па до Ђоковића. Не мора да буде рејтинг сам по себи лош, сећамо се у старој Југославији „Квискотеке”, то је било изузетно квалитетно и гледано. Али није добро кад желите да остварите рејтинг што већим простаклуком и примитивизмом, фокусом на псовке и увреде међу учесницима ријалита. Уколико су васпитачи омладине ти који немају ништа друго да понуде осим тога што су звезде због тога што учествују у ријалитију, онда ту нема садржаја него само форме. То нису представници елите него џет сета, јер у социологији постоји прецизна разлика између елите и џет сета, а ово је џет сет у покушају. Није то случај само код нас, то је цивилизацијски проблем, јер имате Ким Кардашијан која је препознатљивија од Шекспира. Ако хоћеш да промениш свет, промени себе самог, па тако и ми можемо да почнемо од нашег дворишта. Можда акција опорезовања кича и шунда није заживела, али је барем видљива опција у односу на ријалитије, те се зна да постоји и ова страна јавности и начин размишљања, те је и то нека врсте победе.
Колико је тешко у време померених вредности, бити директор Културног центра?
- То је други део тог апела - Понудимо културу младима. Није то тешко, лако је, јер овде постоји добар тим уредника који деценијама квалитетно раде свој посао, и зато сви знају за Инфант, Еуро - ин филм, Новосадски џез фестивал, Просефест и бројне друге. Као што је рекао један пензионер на улици: „А шта би друго рекао директор Културног центра него да треба стати на пут ријалитијима”. Уверен сам да је већина Србије против тога да медијска слика изгледа тако. Имамо апсолутну подршку и из врха града јер градоначелник с благонаклоношћу гледа на борбу против кича и шунда и на богатство наше културне понуде где се води рачуна о нашој традицији, али и о свим представницима националних заједница.
Ваша емисија „Екстреми” самим називом, избором тема и гостију, као и емитовањем на мањој телевизији није била мејнстрим, а сада сте ипак у другачијој улози као директор Културног центра, што јесте мејнстрим.
- Не знам како ћете пренети читаоцима због културе јавног дијалога, али срео сам једног човека, гледаоца, само пар дана након што сам постао директор КЦНС, који ме је погледао и рекао: „Е, сад си власт, јеб...”. Шта је хтео да каже, „Господине Бојане, ваше емисије нису увек биле део мејнстрима, ту је било различитих погледа, од ултра деснице до ултра левице, ви сте били критички настројени, а сад сте на власти и мораћете другачије да приступате јавности”. То ваше питање је врло умесно и веома је проницљиво. Дакле, овде нема никаквог сукоба интереса, јер су то две различите ствари, моја функција у КЦНС и с друге стране уреднички, новинарски посао на телевизији. Ни до сада никада кроз своје емисије нисам помињао нити ми је тема био КЦНС. Наравно да када сте представник институције која је део једног система, неодговорно је да се не понашате као мејнстрим, али као новинар имате ширу слободу. По мени је нечасно и непоштено ако сте директор државне установе да делујете субверзивно, онда морате деловати на траси државне политике, Покрајне, Града. Ако вам се то не допада, онда будите шмекер и фаца, поднесите оставку, изађите на тржиште и онда сте субверзивни. Често у нашој јавности имамо те велике опозиционаре из фотеља власти, то је хомо дуплекс. Што се тиче акције против кича и шунда, то није део Јавног сервиса, нисте гледали на РТС-у нити РТВ-у, него то форсирају приватни медији који не поштују закон о Радиодифузији и оне програме које су подносили када су добијали дозволу од РРА у којима је писало колики проценат образовног, дечијег и информативног програма се мора емитовати. Јавни сервиси то поштују, а колико видим и ваш лист јер није подлегао кичу и шунду и то је за сваку похвалу.
С. Милановић
