Бујошевић је на Међународној конференцији ''Крај некажњивости за злочине над новинарима'' поводом 20 година од бомбрадовања РТС, рекао да су радници те куће убијени због бахатости и безосећајности шефа НАТО агресије Веслија Кларка и тадашњег генералног директора РТС Драгољуба Милановића.
Подсетио је да је америчка влада одлучила да бомбардује РТС под изговором да је био део система команде и контроле што, према његовом мишљењу, појачава сумњу да је одлука донета тек када је у Хашки трибунал стигла тужба против НАТО.
''Да ли је НАТО хтео да потпуно угаси РТС? Знали су да то не могу да учине, а чињеница да је програм РТС кренуо осам сати после уништења предајника у Крњачи показује сву бесмисленост НАТО стратегије'', рекао је Бујошевић и поставио питање шта је тадашњи врх РТС хтео да учини остављајући запослене на милост и немилост НАТО бомбама.
''Да ли су мислили да ће направити преокрет у ратној пропаганди или да ће зауставити агресију НАТО? Толико наивни нису били, али су били безосећајни. Не верујем да је врх РТС одлучивао о судбинама запослених, знамо сви ко јесте, али немамо доказе за то'', рекао је Бујошевић и додао да се вероватно радило о намерном жртвовању радника.
За њега је неразумљиво одбијање Хашког трибунала да се бави убиством 16 запослених на РТС и подсетио да је Карла дел Понте закључила да нема доказа да је НАТО намерно гађао РТС, што је, наводи Бујошевић, апсолутно ужасавajуће.
Указао је и да новинарска удружења на тај трагичан догађај различито гледају наводећи пример Амнести интернешнела који бомбрадовање РТС третира као ратни злочин, док Комитет за заштиту новинари не жели да упише имена 16 радника РТС на листу убијених новинара.
Мирослав Медић, брат Синише Медића, погинулог радника РТС, Мирослав Медић, који је такође радник те телевизије, назвао је бомбардовање РТС-а првим терористичким нападом у историји на једну медијску кућу и незапамћеним злочином за који нико није одговарао.
Медић се присетио ноћи у којој су страдале његове колеге које су, каже, остављени као глинени голубови на милост и немилост НАТО и напоменуо да су запослени, после конференције Џејмија Шеја на којој је рекао да РТС може да буде војни циљ јер шири неистину, тадашњем руководству РТС предлагали да ноћу раде са резервног места, али да је та идеја одбијена.
Додао је да су породице погинулих тужиле 17 земаља чланица НАТО Међународном суду у Стразбуру, али да је њихова тужба одбијена са образложењем да нису надлежни јер Србија није потписница Европске конвенције о људским правима и да није члан ЕУ.
Председник УНС-а Владимир Радомировић обраћајући се породицама које су изгубиле своје најближе током бомбардовања казао је да се на снимку, који је пре његовог обраћања пуштен, могло да се види да је торањ на Авали обновљен, али да њихови животи неће бити, јер су изгубили најближе.
"Али, на нама је да помогнемо да се открије пуна истина и да дођемо до одговорности и кажњавања оних који су криви за то”, казао је Радомировић.
Према његовим речима, од свих новинарских питања најважније је зашто, исто као оно “зашто” које стоји на споменику у Абердаревој улици, а који је подигнут погинулим радницима РТС-а.
"Никада нико, ни у једном рату пре тог 23. априла 1999. године није бомбардовао једну медијску кућу и убио 16 радника док су обављали свој посао. Зашто се злочину који је починио НАТО дају друга имена”, казао је Радомировић.
Навео је да ће УНС подржати РТС да имена настрадалих радника РТС буду уписана на листу коју води Комисија за истраживање убистава новинара и додао да на тој листи нажалост нема ни већине од 15 убијених колега новинара, медијских радника, који су од 1998. године, до 2005. страдали на Косову и Метохији.
Председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов, који је пре 20 година радио у Београду као дописник, казао да је био сведок патње српског народа за време НАТО бомбардовања.
Како је навео, оно што су он и његове колеге из Русије видели за време бомбардовања СР Југославије, променило је њихов поглед на свет.
"Никада више нећемо веровати у оно што причају наши западни партнери. Ако и избегну казну на овом свету, неће на небу у паклу”, казао је Соловјов.
Данас се сећамо настрадалих радника РТС-а, казао је Соловјов напомињући да се данас одаје пошта свим погинулим медијским радницима за време ратова у бившој СФРЈ, међу којима је било и совјетских дописника.
Џереми Дир из Међунаронде федерације новинара осудио је НАТО мбомбардовање РТС оценивши то као нелегални чин и истакао да се 600.000 чланова тог удружења саосећа са породицама страдалих радника РТС и свих других медијских радника који су, како је навео, жртве покушаја да се ућуткају медији.
"Тражимо да међународна заједница заустави овај тужни данак који се плаћа и данас и угрожава новинаре и новинарство данас", рекао је Дир који је подржао то што породице погинулих и даље траже правду.
''Тај намерни чин који је остао некажњеност има последице које су шире од Балкана, исти аргуменити користе се за бомдардовање у Гази, Ираку, Кабулу...", Рекао је Дир и додао да је више од 100 новинара страдало прошле године у свету и да су стотине њих завршили у затвору.
Чланица Комисије за истраживање убистава новинара Љиљана Смајловић истакла је да су она и њене колеге који су радили са Славком Ћурувијом страховали да ће и 20. годишњицу од убиства дочекати без пресуде.
Како је навела дошло се до пресуде, која је доказ да је држава убила њеног уредника у “Европљанину”, као и доказ да нико осим шефа државе не може да нареди безбедносним службама да убије једног новинара.
“Надамо се да ће пресуда кривима за убиство Славка Ћурувије означити еру некажњивости убистава новинара у Србији, али нисмо још у потпуности спокојни. Има још убистава која нису расветљена”, казала је Смајловић и додала да никада медијски радници неће заборавити Славка Ћурувију, ни жртву коју је поднео за слободно новинарство.
Дводневна конференција коју организују УНС и РТС, а којој су присуствовсли премијерка Ана Брнабић, министар за рад Зоран Ђорђевић, чланови породица страдалих радника и представници међународних новинских удружења почела је одавањем поште жртвама минутом ћутања и приказом видео снимака насталих непосредно после бомбрадовања зграде РТС.
После конференције код споменика Зашто одржана је комеморација РТС која је почела перформансом који приказује бомбардовање зграде те телевизије у пратњи РТС.
На комеморацији су 16 водитеља РТС прочитали биографије радника који су настрадали 23. априла 1999. године у 02.06 после поноћи.
Истакнуто је да је као ратна мета први пут означена једна медијска кућа и да се после 20 година поставља питање да ли су намерно жртвовани радници РТС, као и зашто за то нико није одговарао.
