То се данас могло чути на округлом столу "Универзитети у Србији: стојимо ли у месту или идемо даље" који организује Српска академија наука и уметности (САНУ).
Председник Одбора за високо образовање САНУ Душан Теодоровић упитао се да ли је Србија била спремна за отварање приватних високошколских установа и да ли су нашој земљи потребно десет приватних и осам државних универзитета?
Упитао се и да ли нашој земљи треба толики број програма на факултетима из економије и менаџмента, да ли треба седам машинских факултета и пет медицинских факултета и да ли је решење у формирању Универзитет Србије са кампусима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
"Дозволили смо непотизам на факултетима, синови и ћерке редовних професора се постављају за асистенте и њихове наследнике. Имамо доста плагијата, број наставника на нашим факултетима већи је него на светским универзитетима", указао је Теодоровић.
Он је истакао да се на факултетима прави негативна селекција запослених, јер када неко као асистент уђе на факултет то му је гаранција да ће напредовати и са факултета отићи у пензију као редован професор, те да се не оставља могућност да они који су докторате завршили у иностранству почну да предају на српским факултетима.
У последњих 70 година, како је рекао, нисмо имали министра просвете који је студије завршио у иностранству, што је била пракса раније.
"Можемо да наставимо овако или да направимо промене на универзитетима, али за то је потребна политичка одлука", појаснио је он.
Ректор Универзитета у Новом саду Душан Николић каже да је утицај савремених технологија огроман, али да не треба очекивати велике промене.
Свесни смо, како је рекао, да се факултет може завршити а да се не изађе из куће, али је непосредни контакт важан и то савремене технологије не могу да замене.
"Нисам склон да верујем да ћемо имати драстичне промене , јер универзитет има различиту улогу. Ту смо због студената и преношења знања, да их обликујемо као свестране личности, али је важан и непосредни контакт", појаснио је Николић.
Председник Националног савета за високо образовање Дејан Поповић каже да је проблем Србије данас у доминације политичке сфере над економском сфером.
"Одговор на питање да ли смо били спремни за приватне факултете је јасан. Док тржиште прихвата било какву диплому наравно да ће се ићи линијом мањег отпора и да ће се уписивати приватни факултети. Данашња слика је рефлексија оног што се у друштву дешава", нагласио је он.
Како каже, постоје и добри примери приватних универзитета, а и много тога што је лоше код државних.
Дописни члан САНУ МИлош Ђуран указао је да се у Србији многе ствари раде наопако и да се студенти уписују на факултете који немају ни зграду ни наставнике.
"У свету се прво сагради зграда, запосле наставници па се онда уписују студенти", нагласио је он.
Како каже, био је велики поборник увођења Болоњске декларације, како би се повећала ефикасност студија, повећала размена студената, али да Болоња није заживела.
"Добили смо већу ефикасност, али је смањен кавалитет школовања", нагласио је он и додао да је увођење акредитације било прилика да се уреде неке ствари на факултетима, али да је то пропуштено и факултети су натерани да имају три нивоа студија (основно, мастер, докторске) за шта нису били спремни.
