При томе, 465.000 или 8,1 одсто становништва зна за своју шећерну болест, а још 245.000 особа нема постављену дијагнозу и не лечи се. Фармацеутска комора Србије зато је одлучила да прва стандардизована услуга у апотекама широм наше земље буде везана за ову болест.
- Увођењем електронског рецепта, пацијенти који су на хроничној терапији, могу код свог изабраног лекара отићи само два пута годишње, али по лекове морају доћи у апотеку најмање једном месечно. Фармацеути у Србији могу умногоме да допринесу томе да пацијенти са дијабетесом воде квалитетан и нормалан живот и спремни су да им понуде савет више у вези болести - објашњава магистар фармације Јелена Стефановић Војиновић, специјалиста фармацеутске здравствене заштите.
На увођењу ове стандардизоване услуге радило се скоро годину дана, а у апотекама се примењује од јула ове године. Едукацију је прошло 800 фармацеута, а циљ је да се велики број њих укључи у реализацију пројекта и да што већи број пацијената буде саветован на овај начин.
Услуга је осмишљена модуларно, у корацима, и пружа се при свакој пацијентовој посети. Пацијенти ће добити додатне сугестије и упутства како да реше недоумице у вези правилне примене терапије, примене инсулина, контроле нивоа шећера у крви и акутних компликација дијабетеса (хипогликемија, хипергликемија, кетоацидоза), метаболичке контроле (глукоза у крви, крвни притисак, липидни профил, БМИ), нефармаколошких мера (исхрана, физичка активност, престанак пушења) и превенције хроничних компликација дијабетеса (полинеуропатија, дијабетесно стопало, редовне контроле).
Фармацеут има чек-листу кроз коју пролази приликом пружања савета, а за сваки корак припремљене су и едукативне брошуре за пацијента које садрже најбитније информације везане за све аспекте дијабетеса као болести.
У креирању овог пројекта са члановима Фармацеутске коморе учествовали су стручњаци са Фармацеутског факултета. Услугу могу пружати сви фармацеути у примарној здравственој заштити, који су прошли одговарајућу обуку и едукације.
Љ. Петровић
