Др Саша Плећевић: Здраво дете од главе до пете

Добре навике стечене у детињству протежу се на читав живот. Зато је веома важно едуковати и родитеље и децу које су то здраве навике да би наше потомство

 одрасло у здраве и способне људе. Но, дешава се, да презапослени родитељи допуштају деци да превише седе испред ТВ екрана, компјутера, таблета... Деца постају и физички и ментално пасивна што се и те како одражава на њихов развој. Приметно је да су деца постала гојазнија, неспретнија и тромија. Невоља је и што им од малих ногу родитељи ускраћују физичку активност, па их возе у колицима када су већ давно проходали...
Данак измењеном начину живота представља и то да се деци све више удовољава на њихову штету, па је на столу много ређе свеже поврће и воће, а много чешће слаткиши и грицкалице. Својевремено је познати кувар Џејми Оливер покушао да промени систем исхране деце у Британији и да им уместо превише калоричне и нездраве хране понуди нутритивно богатију и разноврснију исхрану. Тај покушај је пропао. Наш борац за здрав живот др Саша Плећевић, познатији као др Feelgood, осмислио је програм „Здраво дете” као превентиву гојазности, кардиоваскуларних и разних других болести које могу да настану у каснијем добу. Програм је ујединио едукацију деце и родитеља и повезао здраву исхрану са физичком активношћу.

Који је узраст деце најпогоднији да би се усвојиле здраве навике?

- Никада није прерано да се започне с усвајањем здравих навика и едукацијом о важности физичке активности. Студије показују да већина деце која се баве спортом и физички су активна у детињству, задржи такве навике и касније кад одрасту. Физичка активност има позитиван учинак на развој – деца која се од малена баве неком спортском активношћу, већ у раној животној доби развијају радне навике и самодисциплину. Са друге стране она има позитивну улогу и у емоционалном развоју деце будући да олакшава и процес њихове социјализације. Супротно, неактивно детињство, може озбиљно да наруши здравље како дете постаје старије.

Колико је битно да деца у раном узрасту усвоје здраве навике?

- Веома, јер навике стечене од раног детињства остају за читав живот и тешко се мењају. Редовна физичка активност је најбољи чувар здравља. Кроз овај програм деца стичу и самопоуздање, упознају пријатан осећај успеха и социјализују се. Деца се уче правим вредностима и здравом начину живота које помаже спречавању и контроли ризичитих облика понашања као што су пушење, алкохолизам и злоупотреба психостимулативних супстанци и наркотика.

Ваш програм се зове „Здраво дете”, на каквим основама почива?

- Мој програм има шест циљева. Први је борба против дечије гојазности. Наиме, преко 17 процената деце у Србији је гојазно, а гојазност је фактор ризика у старијем добу за инфаркт, шлог, дијабетес, карцином... Други циљ је борба против агресивности, јер је приметно повећана агресивност. Трећи, веома важан циљ је борба против деформитета. На жалост, преко 80 одсто деце у нашој земљи има неки деформитет или неку назнаку деформитета, што је признаћете, веома забрињавајуће.

Који су остали циљеви вашег програма?

- Четврти циљ овог програма је борба за бољу кординацију покрета, док петим циљем откривамо којим је спортом најбоље да се дете бави – то је пут до будућих шампиона. Последњи циљ, али не и мање важан је едукација родитеља о правилној исхрани деце док и децу учимо шта је то здрава исхрана, које су то здраве навике и колика је важност хигијене за здрав начин живота.

Колико су деца пријемчива за овакву врсту програма?

- Деци се или свидиш или не свидиш. Ја покушавам кроз игре, квизове знања и кроз спремање здравог оброка, да им све то приближим на занимљив и њима прилагођен начин.

Колико је важно да и родитељи схвате изузетан значај физичке активности за развој детета?

- Веома је важно, јер физичка активност, свестране и редовне вежбе неспецифично подстичу адаптацију организма на спољне и унутрашње стресове, на развој функције локомоторног система (коштано-зглобни мишићни систем), на пораст капацитета кардиореспираторног система (срца и плућа), на развој капацитета срчаног мишића и срчаних артерија. Редовна физичка и спортска активност врло повољно утиче и на општи метаболизам, при чему се спречавају болести које могу да настану у каснијем добу…

Колико бављење спортом или неком другом физичком активношћу, по вашем мишљењу, може да смањи све већу агресивност деце?

- Физичка активност битан је део функционисања сваког детета, јер на тај начин код њих долази до смањења непродуктивне активности и хиперактивности, повећања пажње, социјализације и спремности за учење нових задатака. Такође физичком активношћу смањује се и регулише деструктивно, агресивно и аутоагресивно понашање. Свему овоме треба додати и развијање других добробити, као што су чврста воља, истрајност, хармоничност у односима, племенитост, што је такође значајно.

Марина Јабланов Стојановић
 

EUR/RSD 117.5574
Најновије вести