Ђукић Дејановић састала се у Нишу са представницима општина из јузне и источне Србије у којима се спроводи пројекат тестирања мера популацине политике, а истакла је да сама неповратна средства неће дати велики резултат ако све институције и сви грађани не уложе напор.
Поред председника седам општина - Гаџин Хан, Власотинце, Црна трава, Прокупље, Блаце, Димитровград и Голубац - састанку су присуствовали и начелници округа којима ове општине припадају и представници свих државних институција које могу да буду подршка овим пројектима.
Ђукић Дејановић је честитала свима који су се пријавили за пројекат, рекавши да је било 90 апликација из 88 јединица локалне самоуправе из целе Србије.
"Једни су тражили да им се помогне финансијски у почетку посла, други су сматрали да треба повећати капацитете вртића, трећи су сматрали да је ниво здравствених услуга лош и да им у том сегменту треба помоћ", навела је Ђукић Дејановић.
Додаје, да су се локалне самоуправе при пријави за пројекте водиле материјалним статусом просечног становника и у зависности од квалитета пројекта добили одређене поене.
"Од 130 милиона динара неповратних средстава за пројекте популационе политике у седам опстина отишло је 55 милиона, док су централна Србија и Војводина добиле остатак. Ми данас разговарамо са представницима институција здравља, образовања, развојних агенција, канцеларијама за младе, са свима онима који у опису свог посла имају пронаталитетне мере, желим и да их мало подсетим које су то мере", рекла је Ђукић Дејановић.
Славица Ђукић Дејановић је изјавила да ће подстицај за рађање деце, кроз закон о финансијској подршци породици, имати значајне новине.
На питање новинара да ли ће се и шта мењати у подстицају за рађање деце, Ђукић Дејановић је рекла да је закон о финансијској подршци породици ових дана врло актуелан, али да још није дошао на владу.
'Министар (Зоран) Ђорђевић врло озбиљно са својим сарадницима припрема текст. Имаће неке значајне новине и то ће бити један од подстицаја'', рекла је Ђукић Дејановић.
Како је истакла, за прво дете се предлаже, сада још у драфт верзији закона, да родитељи добију 100.000 динара једнократне помоћи.
Према њеним речима, идеја је и да се повећају суме и за друго, треће и четврто дете.
"Такође, оно што је јако важно, по први пут се жена на селу, мајка са села види као особа која има сва права као и она која ради у јавним предузећма и привредним субјектима, наравно под условом да је пољопривредни осигураник'', рекла је Ђукић Дејановић.
Она је навела да је усклађивање рада и родитељства велики изазов, јер се често вртићи почињу да раде од пола осам, а родитељи раде од седам.
"Посебно је на југу Србије проблем што је мајка и највећа сигурност породице и амбициозна жена која жели каријеру. Она се онда тешко опредељује за друго, треће, четврто дете јер нема довољно помоћи и разумевања партнера и подршке државе, ту је јако важна и едукација", каже Ђукић Дејановић.
Подсећа да у Србији постоји велики број малолетничких трудноћа које се завршавају прекидима са последицма стерилитета и других болести.
"Образовање нам у овом сегменту шкрипи. Заједно сам са министром за образовање предложила измене одређених програма, у петом разреду основне школе уводи се физичко и здравствено образоваје које ће проширити знања у домену популационе политике, сексуалног образовања јер су то и даље табу теме за наше породице", истакла је министарка.
Наглашава, да је један од основних циљева владе поред политике мира и финансијске стабилности и пронаталитетна политика.
"Тамо где смо дали нека средства желимо да подстакнемо институције и појединце да се и сами ангажују, да та средства буду само једна карика у ланцу који се зове боља демографска будућност југа Србије", рекла је Ђукић Дејановић.
Општине Гаџин Хан и Прокупље добиле су донације за предшколске институције, Шид је тражио бицикле, јер имају 18 села у општини и имају 18 асистената који су пешице одлазили у породице где су мале бебе и стари.
Начелник нишавског управног округа, Александар Цветковић навео је да је велика ствар што је држава препознала проблем и што се у свом мандату бави демографском политиком.
"Ово је време у коме је на овој генерацији да одговори на питање да ли ћемо опстати или нестати. Србија има око 77.000 квадратних километара са нешто више од седам милиона становника. Просечна стопа рађања је девет становника на 1.000 где једна зена роди 1,4 детета и поред такве неактивне демографске политике имамо и одлазак становника са одређених територија, добро је што је држава кренула да решава тај проблем", рекао је Цветковић.
