Награде је добило њих више од 300, а новчани износи, како је потврдио декан ФТН проф. др Раде Дорсолвачки поздрављајући најбоље, већ су на њиховим рачунима. Суме којима је сваки од акдемаца нагарађан за изузетан труд и постигнућа у износима су до 10.000 динара.
Најбољи студент Универзитета у Новом Саду је Тијана Зрнић (просек 10,00) са ФТН-а, смер Енергетика, електроника и телекомуникације, док је Виктор Шанца са смера Рачунарсво и аутоматика добио Награду за набољег студета Факултета.
Додељене су и Изузетне нагарде за завршне студије чије је укупан просек 10,00 као и награде дипломираним студентима за постигнути успех у току студија (укупан просек од 9,50 до 9,99). Уручене су и награде изузетним студентима за успех у току студија (укупан просек 10,00), као и-награде студентима за успех у току студија (укупан просек од 9,50 до 9,99). Посебне награде припале су академцима који су остварили изузетне резултате у спорту. Такође. признања су добили студенти који су освојили награде на “-ијадама”.
Ивана Радивојков, студент четврте године Факултете техичких наука, смер Е 1 Енергетика, електроника и телекмуникације. Примила је награду за постигнути успех у току студија, укупан просек 9,50 до 9,99.
„Када се стигне до краја то јесте посебан осећај и сви смо овде стварно задовољни – постигли смо циљ којем смо тежили и у који смо протеклих година уложили толики труд“, каже Ивана Радивојков.
„Када сам уписала Факултет, чинило ми се да ћу студирати много спорије. Међутим, време је пролетело и, сад када се осврнем, скоро да сам и заборавила све тешке тренутке кроз које сам прошла. За успешно студирање неопходно је направити одређене одлуке, бити истрајан, у себи пронаћи упорност и вољу која је најпотребнија. Ако вам је понестане није лако, али онда се ваља највише и потрудити. Планирам да наставим мастер студије на ФТН-у, а после ћу видети. Надам се да ћу се запослити у струци, а где ће то бити, још не знам.“
Владимир Никић завршио је трећу годину ФТН-а, смер Енергетика, електроника и телекомуникације, усмерење Микрорачунарска елекроника. Тренутно му је просек студирања 10,00.
„Овакав просек постиже се редовним радом, великом трудом и посвећеношћу. Наравно, потребно је да волите то што учите, да вас то интересује, да знање стичете и мимо факултета, кроз додатну литературу. Кад сам се уписао, нисам мислио да ће ми студије ићи баш овако добро, а када сам видео да могу да добијам десетке, пожелео сам да наставим да одржавам тај високи просек. То јесте додатни пристисак, али га видим као нешто позитивно што сам наметнуо сам себи. Предстоји ми још година студија па затим да урадим и мастер овде на ФТН-у. Иначе, већ волонтирам у једној фирми тако да покушавам да уђем мало и у привреду. То ми не одузима превише времена, а пружа ми увид у праксу и нека знања која се не могу стећи на Факултету. Видећу после да ли ћу се определити за академску каријеру на факултету или рад у привреди“, каже Никић.
Такмичења јачају мотивацију за рад
истиче да Факултет води рачуна и о студентским такмичењима још од од седамдестих година, када је и сам био студент и такмичио се. После је деценијама припремао студенте и средњошколце за републичка, савезна и интернационална такмичења.
„Наш Факултет има дугу традицију и јако цени и подржава такмичења студената. Кроз њих се подстиче мотивација студената за будући рад и успехе, како у учењу, тако и раду и животу. То је та наша добра инерција коју нико не може да заустави“, каже декан Дорословачки.
Катарина Ћоћић, студенткиња четврте године смера Биомедицинско инжењерство има просек 10,00. До сада је награђивана за сваку од претходних година, за максимални просек.
„Када видите да вам неко даје подршку за то што радите, осећате се мотивисано да будете све бољи и бољи. Јако ми је драго што Факултет даје на значају успеху својих студената. И следеће године очекујем да ћу добити награду за комплетан завршетак студија и ако бог да кандодовала бих се за Студента факултета. Такав макисмални просек је могућ уз улагање јако великог труда. Морате бити и пожртвовани и неке ствари понекада ставити у други план. Наравно, због успеха не треба да испаштају друштвени живот и нека друга интерсовања. Овакав просек за мене је изазов, да га не остварујем, било би то као пораз. Иначе, област биомедицинског ижињерства ми се јако свиђа јер је комбинација технике и медицине. Правимо уређаје и радимо пуно тога везаног за медицину, а са стране инжењера. Што се тиче запослења у Србији, та област још није развијена, али у иностранству имамо јако пуно понуда. У понуди су многи мастер програми и могућности за стручну праксу. Верујем да ће и ово, поред оних у ИТ за пар година, бити једно од главних занимања. Ако будем могла, желела бих да останем на Факултету на мастер студијама и да радим као сарадник у настави, а после тога бих волела да упишем докторске студије - овде или у иностранству.“
Славко Ракић са Департмана за Индустријско инжењерство и менаyмент, добио је награду за завршене студије с просеком између 9,50 и 9,99.
„За овакав успех потребни су мотивација и напоран рад и исто толико адекватна подршка професора и асистената, без којих је немогуће остварити такав успех. На ФТН -у се гаји добра пракса међусобних односа студената и наставника. Приступачност професора и асистената је на високом нивоу, што је од пресудне важности за стварање интеракција које се касније продубљују и доприносе високим резултатима, о чему сведочи број награђених студената. Имао сам ту част да су ме након завршетка основних студија одмах позвали на факултет – сарадник сам у настави и на мастер студијама сам, а од следеће године уписујем докторске студије и тако остварујем жељу да се посветим науци“, каже Ракић.
В. Црњански
