Ова књига по свом профилу заправо припада корпусу оних издања која су прошле године успешно убележила стогодишњицу Првог светског рата.
Наиме, како се прецизно каже у предговору у ове списе и документе, Влада и дипломатија тадашње Краљевине Србије се веома ангажовала да међународној јавности прикаже, на непосредан начин, агресију Аустроугарске, Немачке и Бугарске на Србију, као и да укаже на масовне и до тада невиђене ратне злочине који су извршени над цивилним становништвом, ратним заробљеницима, рањеницима и болесницима. Још 1912. године Влада Краљевине Србије је именовала проф. др Михајла Идворског Пупина (1854-1935), професора на престижном Универзитету Колумбија, светски познатог научника и проналазача, за почасног генералног конзула Србије у Њујорку, са задатком да код званичних америчких органа заступа интересе Краљевине Србије у коначној борби за ослобођење од вековног турског ропства, као и од отворене наступајуће агресије Аустроугарске на Србију.
У наведеном периоду од 1912. до 1920. године Михајло Идворски Пупин одржао је велики број предавања, конференција, састанака и других јавних иступања на разним јавним манифестацијама, стручним и политичким удружењима, српским и другим словенским исељеничким организацијама и удружењима. Поред наведених јавних иступа Михајло Идворски Пупин је објавио велики број разних чланака, расправа, коментара, изјава, интервјуа, фељтона, приказа и осврта у највећим и најпознатијим дневним и недељним листовима и часописима: New York Times, Washington Post, Chicago Daily Tribune, The Independent, The American Review od Reviews, The Brooklyn Daily Eagle New York, Richmond Times Dspatch, The New York Herald, The New York Sun, New York Tribune, The Philadelphia Inquirer, The Standard Union, The New York Press, The Wasington Herald, Brooklyn Daily Star, The Evening Tribune, Daily Standard Union. Поред ових листова и часописа Михајло Идворски Пупин је објављивао своје чланке и у другим листовма у САД. У овој књизи нису сви чланци и радови Михајла Идворског Пупина, него само они које су приређивачи пронашли.
Очување и неговање националног идентитета
Пупинови ставови изнети у објављеним написима врло су занимљиви, јасни, са циљем да америчкој јавности осветли и тумачи дешавања, узроке и последице ратног вихора у Србији и на Балкану, сматра Владимир Гречић:
„Одабрани чланци представљају и сведочанство о вредностима очувања и неговања националног идентитета, исказаног кроз солидарност исељеника са браћом у отаyбини, која су у невољи. Михајло Пупин, у својству почасног конзула у САД, анимирао је, организовао и испратио хиљаде српских добровољаца из САД и Канаде да се прикључе српској војсци у борби за коначно ослобођење, као и прикупљање материјалне помоћи Србији.“
Сви текстови, односно написи Михајла Идворског Пупина, сабрани у овом зборнику, каже један од рецензената, Давид Ђ. Дашић, показују једно ново, несвакидашње виђење његовог лика и дела, његовог места и улоге у преломном времену херојске борбе Србије и српског народа током друге деценије 20. века, недовољно познато не само нашој најширој културној јавности него ни научној и стручној:
„Управо зато ова књига публицистичких радова Михајла Идворског Пупина биће од непроцењивог значаја за проучавање новије српске нациналне и дипломатске историје. Дубоко сам уверен да ће овај зборник публицистичких радова Михајла Идворског Пупина подстаћи дипломате, историчаре, правнике, публицисте и новинаре да даље истражују и изучавају његово стваралаштво и његову укупну хуманистичку делатност.“
Још један од рецензената, Александар Животић, сматра да прикупљени текстови Михајла Пупина представљају драгоцено сведочанство његовог политичког, пропагандног, публицистичког и изнад свега националног рада. Њима се корисно допуњује постојећа историографска слика везана за потпуније познавање начина његовог политичког и публицистичког деловања широм америчког континента. На тај начин историјска наука и српска култура је обогаћене новим сазнањима везаним за несебични рад Михајла Пупина на плану заступања и промовисања српских националних тежњи.
Ђ. П.
