- Феномен тортуре је злочин против човечности, када човек наноси бол човеку, као и да у злочину тортуре страда појединац, али и његова породица и читаво друштво. Иако постоји друштвени консензус да је тортура неприхватљива, свирепа и одраз нехумности, у друштву она опстаје као феномен и тешко ју је искоренити.
Тортура је насилни акт према другој особи коју најчешће чини службено лице, тако да представља намерно наношење физичке или менталне патње и бола. Такав чин увек има сврху, тврди наша сагвоорница појашњавајући да се тортура чини у циљу кажањавања, изнуђивања признања, притискања или застрашивања, као и на основу других разлога заснованих на стигми и дискриминацији одређених лица. Све наведено значи да тортура може бити ад-хок или ситемска када на државном нивоу постоји интерес да се одређена тортура дешава, или да се застрашује народ.
- Такво нехумани и понижавајући третмани најчешће се дешавају особама које су смештене у инситуцијама затвореног типа, попут затвореника, особама са менталним и физичким инвалидитетом које су смештене у институцијама, особама које су смештене у социјалним установама, избеглицама и мигрантима... - указује Петровић и додаје да је ратна тортура најстрашнији облик тортуре. - Нехуманом поступању су често изложени припадници маргинализованих и рањивих група, Роми и припадници других мањина, ЛГБТИ заједница, ХИВ/АИДС оболели, жртве трговине људима/трафикинга... Жене жртве насиља такође могу бити посматране као жртве тортуре у случајевима када полиција не реагује на насиље, кад их не заштити, што значи да се тортура дешава уз њихов прећутни пристанак.
Адреса је заштитник грађана
Када је реч о превенцији и побољшању услова у којима бораве људи који су корисници услуга одређених институција, заштитник грађана Републике Србије обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре радећи мониторинг затворених институција. Такође, важно је усвајати и међународне стандарде за поступање према особама лишених слободе, као и обучавати службена лица о иситм стандардима и поступцима који ће хуманизовати њихове поступке током службених дужности.
Починиоци тортуре су службена лица која то лично чине или подстичу или не реагују на насиље које се дешава. То су службеници који би требало да штите своје кориснике, или да омогућују да се законске казне реализују искључиво у оквирима који су прописани законом.
- Могуће је борити се с тортуром на два нивоа: један ниво је превенција, а други је кажњавање починилаца - истиче наша саговорница. - Иако се тортура и друга нехумана и понижавајућа поступања дешавају свакодневно, како у ратним тако и у мирнодопским условима, починиоци се ретко изводе пред лице правде, а и када се изведу, процеси су дуги, пресуде нису сразмерне тежини дела, често се преиначују у условне казне или због дужине трајања поступака, поступци апсолутно застаре. Користимо ову прилику да подсетимо на важност праведног и правовременог кажњавања починилаца дела тортуре које је уведено у Кривични закон Републике Србије 2005. године као кривично дело злостављања и мучења у чл.137. и спада у групу кривичних дела против слобода и права човека и грађанина.
- У Србији нема званичне статистике о броју жртава тортуре, као што нема ни државног центра који је специјализован за рад са жртвама тортуре, те се може десити да у установама здравственог и социјалног типа, симптоми клијената и суштина поремећаја ПТСП-а буде занемарена - наводи извршни директор ИАН-а Биљана Петровић. - Такав центар, са специјализованим сервисом и рехабилитацијом жртава тортуре, постоји једино у оквиру наше невладине организације од 2000. године, а настао је искључиво од подршке донатора. Подаци о броју жртава тортуре нису систематизовани јер не постоји база која је званична и на нивоу целе државе, постоје изоловани подаци о жртвама тортуре у различитим институцијама или организацијама цивилног друства.
Л. Радловачки
