Снижавањем спољашње температуре природна отпорност организма се знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама горњих и доњих дисајних путева. Једна од њих је и упала плућа, која може од наизглед једноставне прехладе, да прерасте у стање опасно по живот.
Како би се скренула пажња на инфекцију доњих дисајних путева, Светска здравствена организација установила је Светски дан борбе против упале плућа (12. новембар), посвећен ширењу свести код људи како би се подсетили да воде рачуна о свом респираторном здрављу. Подсећање на могућност упале плућа је сврсисходно поготгово у зимско доба. Лош квалитет ваздуха, погрешне животне навике, пушење, дуготрајан боравак у затвореном простору, ослабљен имунитет, вирусне и бактеријске инфекције, све то може да наруши здравље плућа.
Упала плућа се јавља се у свим старосним добима, а посебно код особа са различитим хроничним болестима и оштећењима имуног система. Пнеумонија или народски упала плућа, може бити блага, али и опасна по живот. Најозбиљнија је по новорођенчад и малу децу, особе старије од 65 година, као и оне са здравственим проблемима или ослабљеним имунолошким системом.
Пулмолог професор др Предраг Минић каже како су запаљење плућа или пнеумоније међу најчешћим инфекцијама у детињству. У земљама у развоју су та запаљења већином бактеријске природе, а у развијеним земљама се најчешће ради о вирусним инфекцијама. Најчешћи изазивач бактеријских пнеумонија је пнеумокок, један од највећих „убица“ на свету.
„Међутим, данас пнеумококна болест може да се превенира вакцинацијом и то је важна ствар. Та вакцина је у Србији уведена 2017. године у календар обавезних вакцинација, а од ове године смо осавременили тип вакцине коју деца добијају. Код деце узраста до три године најчешће инфекције плућа узроковане су вирусима, а код деце старије од четири године, много чешће се јављају бактеријске инфекције упале плућа. Међутим, у последње време се све више препознаје значај комбинованих вирусних и бактеријских инфекција доњих дисајних путева, у којима вирусне инфекције „отварају“ пут бактеријским”, каже др Минић.
Као и већина инфективних обољења пнеумонија узрокована бактеријом пнеумокок се карактерише присуством неспецифичних и специфичних симптома. Општи симптоми (неспецифични) слични су као код прехладе или грипа, а разлика је у томе штотрајудуже. Најучесталији међу њима су: грозница, губитак апетита, умор, мучнина, повраћање, бол у прсима, дијареја, знојење, дрхтавица, кратак дах, болови у мишићимаизглобовима, главобоља.
Директор Клинике за пулмологију УКЦ Србиједр Михаило Стјепановићнаводи да су код нас деца заштићена вакцином, али се још увек недовољно пажње обраћа на старије од 65 и људе који су у великом ризику да тешко оболе од пнеумококне болести. Ту се пре свега мисли на оне који немају слезину, особе са озбиљним оштећењем имунитета - ХИВ позитивне особе, трансплантиране, оболеле од малигних болести.
Могуће компликације
- Упала плућа је у начелу болест која се лако лечи, али у пет до 10 одсто случајева упала плућа може да буде праћена компликацијама. У свету, где је вакцинација против пнеумокока уведена и примењује се дуже него код нас, за 70 одсто је мање бактеријских упала плућа – објашњава др Минић.
„Многи не знају, али и за ову категорију становништва држава сноси трошкове имунизације. За разлику од грипа, пнеумококна болест нема своју сезону и може се добити у било ком моменту. Када се појавио ковид-19, Светска здравствена организација је позвала да се заштитимо од свих респираторних инфекција, тачније да се заштитимо доступним вакцинама за ковид, грип и пнеумокок, који су најчешћи изазивачи. Свакако да су у највећем ризику особе старије од 65 година, као и особе са придруженим болестима. Препоруке Института за Јавно здравље, као и бројних светских референтних установа односе се на заштиту доступним вакцинама. Такође, више није лако лечити озбиљне инфекције и због све чешће антибиотске резистенције. Колико смо резистентни на антибиотике говори и податак да се чак 20 одсто свих случајева са пнеумонијом, и поред употребе антибиотика у лечењу, на жалост заврши смртним исходом. Зато апелујем на све старије и особе у ризику да се вакцинишу”, истиче др Стјепановић. Од како је почела епидемија ковид– 19, лекари свакодневно упозоравају да је међу ново зараженима све више младих људи, који имају озбиљне клиничке слике и тешке упале плућа.
„У разговорима са пацијентима широм Србије, из бројних удружења, дошли смо до закључка да су њима плућа данас много важнија здравствена тема него раније. Ту не мислим само на редовне контроле, одласке код лекара и континуирано узимање терапија, већ им је све већи фокус на превенцији, односно имунизацији, како од ковида и грипа, тако и од пнеумококне бактерије, која такође изазива пнеумонију/упалу плућа, некад и са фаталним исходом. Корона нам је очито много тога узела, али је инешто добро донела. То је брига о нашим плућима и свест о томе колико је важно деловати превентивно када је реч о бројним респираторним тегобама”,каже председник Форума пацијената Србије Марко Миловановић.
Љ. Петровић
