Случај је дијагностиковао професор Катедре са хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Новом Саду др Душан Лалошевић, а пацијенткиња стара 67 година оперисана је на Клиници за абдоминалну и ендокрину хирургију Универзитетског клиничког центра Војводине.
– Болест није непозната, али је до сада није било код нас. За разлику од обичног ехинокока, овај расте у човеку и метастазира, односно шири се, те личи на канцерогено ткиво. По својој природи је паразит. Болест је позната у централној и северној Европи, али је код нас није било и зато не може да се препозна. Код ове жене је изгледао као тумор на јетри, а исечак је стигао на патологију крајем децембра, када сам и поставио дијагнозу. Уколико се не уклони на време могуће су бројне компликације, па и смрт – испричао је професор Лалошевић.
Према његовим речима, овај паразит се добија од лисице, а сада ових животиња има пуно. Код нас нема беснила, али га има у окружењу, у Румунији и Мађарској.
– Како нема беснила, лисице су се пренамножиле, а шире се и шакали који такође преносе овог паразита. Срем је ендемско подручје овог ехинокока код лисица. Пацијенткиња је из околине Сремске Митровице, а постоји сумња на још један случај, такође у Срему. Можда је и раније било ових случајева, али их нико није препознао и сада радим ревизију старих случајева – казао је др Лалошевић.
Пацијенткиња је прво дошла на Поликлинику УКЦВ, где ју је прегледао управник Клинике за абдоминалну хирургију професор др Дејан Иванов.
– Болесница се јавила са боловима на стомаку и ми смо констатовали туморску промену од 5-6 центиметара, у левој половини јетре. Ништа није указивало на рак, него на бенигну промену која није расла, али се жена жалила на болове. Одлучили смо да је оперишемо и испоставило се да није тумор, него ретко паразитарно обољење. Хируршки део је одлично прошао и осим промене одстрањен је и део јетре, „до у здраво”, јер је постојала сумња на тумор, а из жучних водова се појавио гној – казао је професор Иванов и напоменуо како је постоперативни ток прошао добро и жена је кратко остала у болници.
Оно што сада следи за ову пацијенткињу је опоравак, али и дуготрајно лечење. Шеф Одсека за болести хепатобилијарног тракта и заменица управника Клинике за инфективне болести професорка др Маја Ружић каже како лекова има и да се они добијају годинама, можда и доживотно.
– Пошто нам је ово први такав пацијент, не знамо како ће бити. Даје се симптоматска, антипаразитарна терапија – напоменула је др Ружић.
Према њеним речима, до заражавања долази када се паразит развија у цревима сталног домаћина, односно лисице, и контаминира средину фецесом. Тако долази до контакта јаја паразита са тлом, која се потом орално унесу и контаминира се случајни домаћин, човек. То практично значи да свако недовољно опрано поврће из баште, где је остао фецес лисице, може да пренесе овај ехинокок.
– Паразит кроз крвоток улази у организам и долази до јетре, плућа, мозга, костију, бубрега. Нема преноса са човека на човека, јер код људи не може толико да одрасте. Друга могућност заразе је да се поједе термички недовољно обрађено месо заражене дивљачи – објаснила је др Ружић.
Др Иванов каже како је УКЦВ регионални центар у којем може да се лечи овај, као и ехинококус гранулосус, јер имају све модалитете, од хирургије, до интервентне радиологије и лекара са инфективне клинике. Поручује да је тај тимски рад колега значајан за лечење комплексних случајева.
Љубица Петровић
