„Исхраном будућности” до благостања и срећног живота

Живимо у времену у ком се трудимо да будемо што напреднији у технолошком смислу, а и даље немамо довољно развијену свест о повезаности животне средине и природе на здравље, благостање и уопште срећан живот људи.
kongres
Фото: www.ishrana-buducnosti.com.

Човек мора да научи да живи у складу с природом, нађе унутрашњи мир и баланс и усклади ум и тело, не би ли организам био уистину здрав, задовољан и срећан, а природа нашла начин да се обнови. Да би мењао свет, човек мора да почне од себе и својих навика, дајући пример другима, а то су управо концепти на којима се темељи мултидисциплинарни Конгрес „Исхрана будућности“ с међународним учешћем, који је пре девет година покренула наша млада суграђанка, мастер екологије Ивана Вујасин, желећи да укаже на то да променом начина живота можемо побољшати квалитет живљења и кренути путем који води ка срећи.

- Конгрес „Исхрана будућности“ јединствен је у свету баш због мултидисциплинарног приступа, јер смо успели да окупимо људе различитог академског образовања, оне који имају лична искуства и желе то да поделе са другима, као и људе који се баве алтернативним правцима лечења – каже Ивана Вујасин. - Концепт „Исхрана будућности“ односи се на све животне сфере које доприносе здравом и срећном животу: од здраве исхране, физичке активности,  екологије и заштите животне средине до позитивне психологије. Током два дана биће представљене различите теме које испуњавају концепте и темеље на којима се Конгрес заснива, и то кроз три сегмента: науку будућности, тенденције и сведочења. Кроз сесије, панел дискусије и радионице присутни ће имати прилику да добију одговоре на многа питања, али и увиде колико нека ствар може да има и позитивне и негативне стране по њихово здравље.


Традиционално на Спенсу

Девети мултидисциплинарни конгрес „Исхрана будућности“ с међународним учешћем биће одржан у суботу и недељу, 19. и 20. октобра, традиционално на Спенсу (Амфитеатар). Улаз је са стране суда и бесплатан је за све. Почетак Конгреса је заказан за 11.55 часова, а радни део отвориће др Лазар Трифуновић темом „Исхрана будућности, ментално-емотивна исхрана“. Комплетан програм доступан је на сајту www.ishrana-buducnosti.com.


Ове године заинтересованост за учешће највећа је до сада, а концепт је препознат и ван оквира наше земље. Ове године пристигла су 144 рада, а након селекције научног и управног одбора, публикован је 101 научни рад у Зборнику радова, који прати Конгрес.

- Имаћемо прилике да чујемо преко 80 предавача који ће дати практичне савете и алате у постизању промена ка здравијим навикама и пренети своја знања која могу послужити у даљем животу сваког појединца – рекла је наша саговорница. - Јавило се доста нових учесника, а оно што ми је изузетно драго је што се све више младих проналази у прегршту различитих тема и препознаје значај концепта „Исхрана будућности“, те се радо прикључују нашој идеји. Зато смо ове године одлучили да одемо корак даље и усмеримо се ка развоју што квалитетнијег програма током излагања говорника. Тако ће публика моћи да комуницира с предавачима и сазна оно што их лично интересује.

Према Иваниним речима, предавања нису напорна, временски су ограничена и пажљиво осмишљена, с циљем да заинтересују јавност за тему здравих навика, кроз различита искуства и примену одређених алата. Теме се дотичу свих сфера које воде ка путу среће, па ће тако гошћа из Хрватске причати о срећном животу изван зоне комфора, док ће учесница из Кирова причати о систему самооздрављења и самоизлечења, заснованом на старословенским праксама и методама рада са свешћу. 

- Дотичемо се и тема попут родитељства и партнерских односа, затим правилне исхране дојиља, али и потреба и могућности за унапређење исхране адолесцената у Новом Саду – рекла је Ивана Вујасин. – С обзиром на то да је полазна тачка за опстанак будућих генерација екологија и заштита животне средине, током Конгреса биће представљене и еколошке теме, међу којима и питање да ли и биљке имају душу, колико је вода заробљена злим кругом пластике, зашто је важно коришћење биогорива као обновљивог извора енергије у циљу одрживог развоја, али и на који начин човек доприноси климатским променама и глобалном загревању.

И. Бакмаз

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести