Чине око два одсто укупне популације. На основу последњег пописа становништва из 2011. године, у Србији живи 147.604 Рома. Процене су да их има и до 500.000, а највећи проценат – 39 одсто – живи у југоисточној Србији. По званичним подацима, више од 27.000 Рома у Србији је незапослено, а незванично, реалан број незапослених премашује 100.000 радно способних припадника те мањине.
Представница Рома у посланичкој групи „Александар Вучић – Србија побеђује” Јелена Јовановић наводи да највећи проблем у запошљавању Рома представља то што велики број припадника те националне мањине нема завршену основну школу, а то их додатно лишава могућности укључивања у процесе модернизације и налажења савремених послова. Додатно, број незапослених Ромкиња четири пута је већи у односу на број незапослених Рома.
– Због тога је питање образовања и стварања бољих шанси за будућност посебно битно за нове генерације жена, које уз помоћ различитих програма подршке могу достићи тражене квалификације на тржишту рада – сматра Јелена Јовановић.
Наводи да су све чињенице из окружења, али и неке од идеја још од Првог светског конгреса Рома у Лондону 1971. године, пробудиле Роме и Ромкиње да се боре за очување идентитета, језика, културе и образовања да би утицали на живот Рома у годинама које су дошле.
Наводи и да је данас живот Рома бољи него у годинама њихове дуге историје, али у исто време још има њених сународника који пате и боре се за живот какав други народи имају и о којем неки Роми за сада само маштају.
– За мене је најпотреснија чињеница да Роми и у Србији и у региону живе знатно краће од других. То је последица живота у неусловним стамбеним објектима, недовољно бриге о сопственом здрављу и живота у сиромаштву – истиче Јелена Јовановић. – Искљученост и сиромаштво, анти-Циганизам, као форма расизма према Ромима, који се манифестује у различитим облицима дискриминације, још увек су реалност у већини европских земаља, и то ће бити кључна област борбе и у наредном периоду, али са свим сазнањима које имам, могу констатовати да је у Србији ситуација боља него у већини земаља у окружењу.
– Светски дан Рома, 8. април, увек је прилика да се говори о постигнућима чланова ромске заједнице, али и о проблемима који нас притискају – наглашава она. – Тог дана се пева песма „Ђелем, ђелем”, усвојена као званична химна Рома, док наша застава, плава попут неба, симболизује слободу, и зелена као трава, симболизује живот који је обележен сталним путовањем, а црвени точак је симбол сталног кретања и живота на точковима. Ти наши симболи подсећају на дугу борбу за три кључне вредности сваког Рома.
Србија већ годинама интензивно ради на јачању капацитета институционалних структура које се баве тим питањем, али се и ромска заједница јача за активно укључивање у решавање ромских проблема.
Каже да су успостављање ефикасног система за спречавање и заштиту од дискриминације, издвајање довољно финансијских ресурса за спровођење политике интеграције Рома, успостављања директних канала за приступ ромске заједнице јавним услугама, само неки од задатака које системски решава Република Србија, с председником Александром Вучићем на челу. На покрајинском нивоу, уз подршку Покрајинске владе спроводи се јасна и активна политика којом се утиче на решавање питања интеграције Рома. Исто тако, на нивоу градова, међу којима се посебно истиче Град Нови Сад, спроводе се бројне активности за подршку животу и раду свих Ромкиња и Рома.
– Важна је свака прилика за разговор и размену мисли о свему што желимо да учинимо једини за друге. И важно је да знамо да у свему томе нисмо сами. Снажни смо и као заједница, али имамо и снажну подршку државе, која је створила амбијент да можемо да се развијамо једни с другима, једни уз друге и заједно – наводи Јелена Јовановић.
Сматра да је солидарност кључ у решавању проблема Рома. Међусобно повезивање постоји и данас у ромским махалама, али проблем се јавља у незнању и необразовању. Организације цивилног друштва, које делују широм наше земље, окупљају Роме. Невладине организације су важна карика између припадника ромске заједнице и институција. Најважније акције спроводе се углавном на локалном нивоу и највећи број организација делује управо на изворишту проблема и ту најспешније и решава недаће људи. Истиче да се проблеми могу решити великим залагањем и заједничким радом. Улога државе и јавне администрације, институција и организација је врло битна, јер је она носилац политика.
– Тим пре верујем и знам да је политика владајуће странке у Србији најбоље решење за нагомилане проблем ромске заједнице. Лично се залажем за успостављање поверења између институција и ромске популације, али и укључивања шире заједнице, како бисмо указали на проблеме и повећали свест о њима – наглашава. – Такве ставове деле и представници ЕУ и других организација, који на свим заједничким скуповима наглашавају да је инклузија Рома важна и Србији и целој Европи, с обзиром на то да је то највише дискриминисана заједница. Потребна је да се Ромима посвети још пажње. Да се ради на њиховом образовању, социјалној инклузији и присуству у приватном и јавном сектору.
Истраживања о постигнућима ромске деце у Србији на тестовима интелектуалних способности од пре неколико година показују да она највише подбацују на тестовима који захтевају веома концентрисану пажњу и визуелно-моторну координацију. Ромска деца, услед ускраћености играчака, подбацују на тестовима кад се од њих тражи манипулација објектима и сликама.
– Морамо им обезбедити једнаке могућности за развој; да им личним примерима укажемо на важност образовања, очувања личног и колективног идентитета. Знам да недостају уyбеници и као ромска заједница морамо радити на томе. Прегалачки труд и рад Трифуна Димића учинио нас је поноснима. Захваљујући њему, данас имамо наставни план и програм за наставни предмет Језик и национална култура Рома. Он је написао и први буквар на ромском језику и основао Матицу ромску у Југославији пре више од две деценије – навела је Јелена Јовановић.
Каже да је Војводина одличан пример интеграције Рома у образовни систем и поштовања мултијезичности и прилика за образовање на матерњем језику. Сматра да охрабрује чињеница да све више Рома и Ромкиња завршава и средњу школу, али и факултет. Као одличан пример, наводи Роме који су усписали Вишу васпитачку школу у Вршцу.
– Роми могу заузети важне позиције у друшту, али је најважније да се школују, па је зато и свака помоћ у раду с родитељима ромске деце, школама, цивилним сектором и установама, веома важна. Особе с инвалидитетом и Роми су на врху листе дискриминисаних група. То потврђују бројна истраживања, као и извештаји контролних и регулаторних тела – наводи.
Она се осврнула на проблем језика, као нераскидивог дела сваке културе, па и ромске. Ромска заједница, динамична, транснационална, везује се за више држава и живи у више држава. Међу тим државама је Србија, а посебно Војводина, у којој је током историјског развоја створено мултиетничко, мултиконфесионално друштво. То је чини сложеном, али и богатом средином. Богатства поднебља нема без богатства култура, а ромски језик и култура дубоко су уврежени у постојање Војводине и Србије, као и других делова Еворпе и света. Наводи да постоје покушаји да се ромски језик кодификује. Постоје велике расправе међу Ромима јер немају општеприхваћен језик. Поједини дијалекти нису разумљиви свим Ромима. Многи говоре језик државе у којој живе, а многи говоре свој језик с примесама службеног језика.
Е. Марјанов
