Таква прича је са женским дуом „Плејаде” који чине Јулијана Винцан - вокал и Жељка Милошевић - харфа, које планирају да свој тим појачају двема девојкама које ће свирати контрабас и бубањ. Важно је напоменути да су сви поменути инструменти електрични, као и да Јулијана користи процесор за глас. У овом интервјуу разговарамо са Јулијаном Винцан (30) родом из Боке, а која живи у Београду, где се бави, па - свиме и свачим. Портпарол је филмског фестивала „Слободна зона”, повремено пева у групи „Валентино”, а глуми и пева у мјузиклу „Речи од камена”, док јој је рад у бенду „Плејаде” најдражи и најзначајнији.
- Почетком године сам дошла на идеју да на свој Јутјуб канал радим креативне обраде у виду спотића са различитим музичарима - објашњава наша саговорница. - Концепт је био да се то објављује једном недељно, али сада је то мало стало. Прва особа с којом сам пожелела да радим је била харфисткиња Жељка Милошевић и ми смо том приликом урадиле песму „Шелоу” из филма „Звезда је рођена”, као и „Само једну љубав имам” Владе Дивљана. Тад смо схватиле да је то баш пун погодак, да нам је лепо то што радимо заједно, да једна другој пријамо енергетски, па смо схватиле и да људи лепо реагују на то што радимо и да су та два мала спота подигла велику прашину. Онда смо наставиле да размишљамо о свему томе, па смо почеле да вежбамо, све више свирамо за нас и прича је расла. Иначе, Жељка проведе два месеца лети на мору, тамо ради и живи, и ове године сам јој се придружила и много тога смо урадиле, вежбале, снимиле доста аудија, јер је она завршила дизајн звука и с тога нам је врло лако да у соби у својој продукцији снимимо нешто. Бавиле смо се нашим имиyом, развијале смо идеју, цео музички пројекат, чак смо и на друштвеним мрежама отвориле конкурс за име, замолиле смо људе да нам дају предлоге како да се зове наш дуо, јер смо имале већ доста спотова. За сада имамо пет спотова који су толико доброг квалитета да се емитују и на телевизијама. Кад сам летос отишла код Жељке, јавило се око 600 људи са предлозимо и одабрале смо име „Плаyаде” које је преинтересантно, јер представља игру речи. Има много симболике, женске енергије, а занимљиво је да нам се људи и даље јављају са интересантним значењима. Има и митолошког значења, шаљу нам и слике које имају везе с тим, одушевљавају се људи свиме што радимо. Певам у бендовима од 14. године и обе имамо доста развијене каријере и до сад ми ништа није толико било запажено као ово.
Шта је главни адут у свему?
- Има много тога што нам пружа добру „прођу”. Харфа је редак инструмент и недовољно експониран у Србији, људима је то мистично и везују га за анђеле. Притом, Жељка је у међувремену наручила харфу из иностранства и то електричну, што је реткост, мислим да постоје само две такве у региону. Специфичан нам је пројекат јер га нико не ради у околини. Такође, начин певања људи примећују и кажу да је специфичан и другачији. Ми радимо креативне обраде, јер су и певање и свирање, цео концепт је специјалан, наш изглед на ком ћемо још порадити јер имамо много идеја. Све је ново и посебно, аранжмани су специјални и ништа слично не постоји у окружењу. Другачије је. Исто тако, ретки су женски састави у Србији. Проширујемо састав, нашле смо две профи девојке које ће бити са нама у бенду и идеја је да све буде електро вајб - електрична харфа, електрични контрабас који изгледа свемирски и електрични бубањ, односно један део који изгледа као плоча. Све то че нам дати широке могућности. И ја имам процесор за глас и идеја је да све буде неки чудан електро вајб, што је за почетак, а онда ћемо да кренемо да радимо и ауторске ствари.
На који начин бирате шта ћете прерађивати од музике?
- Прве две песме које смо радиле смо одабрале тако што сам ја дала предлог, шта бих волела да је на мом Јутјуб каналу, па се испоставило да су толико „легле” за харфу, добро смо урадиле аранжман, да су нам то и даље омиљене обраде. Једноставно, сваки аранжман захтева много времена, а притом смо почеле да се бавимо и прављењем сајта, промоцијом, медијима, маркетингом,... Кад се бира за харфу, важно је д абуде изводљиво на харфи, да може да се прилагоди што се тиче тоналитета, али и да мени то легне, као и да ли има нека мелодија која може добро да зазвучи на харфи јер је то кључно.
Бавити се данас музиком је клизаво тло, али колико ваш рад има адекватног простора да постане већи и значајнији него што већ јесте?
- Мало више сам у том свету концерата и фестивала, јер сам се бавила и букирањем бендова, знам много људи који се баве сличним пословима и свима сам им слала наш рад, неки су нам се и сами јављали, а сви су исто реагвали, како ће наш рад да буде „бум”, ово је супер, сјајно, добро ће проћи,... Притом и ја сматрам да ће имато добру „прођу”. Мислим да је ова наша прича за све адекватна.
Узимајући у обзир све што си навела, а што чини тај комплексан пројекат, одакле црпите инспирацију и мотивацију за такав рад?
- Мислим да, у ствари, пре свега покрећемо једна другу. Обе имамо засебне каријере и амбициозне смо, вредне и блесаве, много радимо и некако смо се нашле у својој лудости, где волимо да претерујемо у раду и уметнички смо се поклопиле. И једна другу стално мотивишемо и инспиришемо. Кад је једна у гужви, друга ради и обрнуто. Више пута дневно се чујемо, кад год можемо се и видимо, она је особа с којом се скоро највише чујем. Из свега црпимо инспирацију.
Фото: приватна архива
