Како су Србија и Хаваји успоставили дипломатске односе пре 135 година 

У 13.000 км удаљеној краљевској палати Иолани у Хонолулуу, престоници Хаваја, поред мноштву артефаката који сведоче о бурној прошлости егзотичних острва, чувају се и три ордена Таковског крста и један Светог Саве, дар краља Милана Обреновића хавајском монарху Давиду Калакауау и његовој супрузи Капиолани.                  
1
Фото: Некадашња краљевска палата Иолани у Хонолулу

Како су ту доспела пре 135 година, открио је бивши кошаркаш „Црвене звезде“ Миломир Огњановић, који је након студија на Хавајима, остао да ту живи и ради. Наиме, Амерички сенат је 1882. године ратификовао Споразум о трговини и пловидби, те Конзуларну конвенцију Кнежевине Србије са САД. Први амбасадор у Београду Јуyин Скајлер предао је акредитиве краљу Милану 10. новембра 1882, што је званични датум успостављања дипломатских односа Србије и САД.

„Пијем за здравље и срећу краља Калакауе и краљице Капиолани, и просперитет Хавајског краљевства и нације“, рекао је крунисани краљ Милан хавајском дипломати Куртису Иаукеу на пријему у двору, који је на Видовдан 1883. приређен у његову част. На церемонији успостављања дипломатских односа Милан и Наталија Обреновић, као и премијер Милан Пироћанац, носили су хавајско краљевско ордење, које донео Иаукеа. Банкету су присуствовали министри српске владе, те амбасадори Немачке, Русије, Британије, Италије, Грчке, Шпаније, Белгије и Румуније.

Фото: Краљ Милан Обреновић

Краљ Србије послао је хавајском колеги четири ордена. Иаукеа, добивши почасно место с десне стране краљице Наталије, био је импресиониран пријемом, униформама домаћина, драгуљима и бисерима који су красили даме, и рекао да је то најугоднији друштвени догађај којем је икада присуствовао. У мемоарима је описао српску краљицу као врло пријатну и комуникативну жену. Причали су о уникатним свећама, музици и њеном аранжману програма бала те фотографији српског владарског пара коју му је поклонила.

Том скупу хавајске новине посветиле су значајну пажњу. „Пацифички комерцијални адвертајзер“ је 18. августа 1883. пренео атмосферу с бала, нагласивши много комплимената хавајској држави, нарочито од краља Милана. Иаукеа је по повратку кући записао: „Никад нећу заборавити тај 28. јун због почасти које су ми потпуно неочекивано указали српски Краљ и Краљица.“

Краљевину Хаваји је тада водила династија Камехамеха. Од доласка првих Европљана у 19. веку, Хаваји су доживели хуманитарну катастрофу. Болести које су странци донели са собом – туберкулоза, вируси и инфекције, десетковале су полинежанско становништво: за мање од века смањило се с 300.000 на само 35.000. То је узроковало и смањен утицаја краљевине и отворило потребу за мигрантима. Крајем 19. века они су стигли из Јапана, САД, Кине, Португала и других земаља, тражећи посао на пољима шећерне трске у власништву европских и америчких плантажера. Снажан утицај пословног лобија САД, жеља Вашингтона да добије луку Перл Харбур и зависност Хаваја од америчког тржишта, приморали су краља Давида Калакауау да покуша активном међународном политиком да учврсти позицију свог краљевства. Његови изасланици, а и он сам, од 1881. обилазили су Европу, Африку и Азију, тражећи формално признање своје државе. Посетивши америчког председника Честера Артура, постао је први монарх у званичној посети САД.

Фото: Краљ Давид Калакауа

У Тајланду је успоставио дипломатске односе с краљем Рамом Петим, био гост врховног раyе у Британској Индији, Тефика Вицероја Египта и преговарао о досељавању радника из тих земаља. У Европи био је гост краљице Викторије, Папе Лава ЏИИИ и немачког цара Вилхелма. Србији је Иаукеу посветио цео одељак својих мемоара: „Укрцали смо се на брод за Београд и уживали у погледу на крајеве, сасвим другачије од наше острвске природе. И Дунав је јединствен јер на Хавајима немамо пловне реке. Штета што нећу видети Ђердапску клисуру, која се сматра најлепшом у Европи.“

Краљица Наталија је специјалном госту уступила своју краљевску кочију, а премијеров секретар му је стављен на услугу током боравка. Већ првог дана с Пироћанцем одлази на краљев двор, где га 20 гардиста свечано поздравља уз химну Србије.

Краљ Милан је Иаукеу дочекао у свечаној сали Двора. Иаукеа му се обратио на хавајском језику, уз превод на француски. Уз традиционалном хавајски поздрав пријатељства „Алоха“, захвалио се на гостопримству и наздравио краљу и краљици, наследнику Александру и народу Србије. Предао је писмо свог суверена и пренео његову жељу да се везе између Србије и Хаваја убрзо учврсте и уручио краљу Милану највиша одликовања Хаваја.

Фото: Орден Таковског крста за монарха Давида Калакауа

САД отеле независност

Суверенитет су Хаваји одржали све до јануара 1893, кад је десетина локалних индустријалаца, у сарадњи с војском САД, преузела власт и успоставили републику. Пучисти су формално од Вашингтона затражили анексију, али их је председник Гровер Кливленд одбио. Његов наследник Вилијам Мекинли је током америчког успостављања протектората над Филипинима и Гуамом, и Хаваје анектирао 1898, а бивша краљевина 1959. добија статус државе САД. На стогодишњицу анексије 1993. Конгрес и председник Бил Клинтон су се Резолуцијом САД извинили народу Хаваја због анексије. То није ублажило гнев локалног становништва и велики део их тражи повратак независности. 


Иаукеа је провео још један дан у Београду, фасциниран Калемегданом и 2.000 година дугом историјом тврђаве, где је посетио и „Римски бунар“, онда краљевском јахтом пловио Савом, где су му домаћини показали завршне радове на железничком мосту. Импресионирале су га униформе и држање официра српске коњице. На Топчидеру је кочијама посетио краљеву вилу и прошетао се кроз зелену оазу, најомиљеније место за екскурзије Београђана. У пролазу је још једном видео краљевски пар, који га је с осмехом поздравио. Потпуно задовољан, 1. јула 1883. наставио је мисију по Европи. По повратку у домовину, краљ Давид је написао захвалницу краљу Милану и њихова преписка се чува у Државном архиву Хаваја.

Зорица Милосављевић

Icebreaker
09.04.2021 • 18:33
Zastava Kraljevine Havaji sadrzi srpsku trobojku
EUR/RSD 117.5768
Најновије вести