У питању су различите врсте оперативних захвата на оку, од интервенција на капцима, па све до најсложенијих захвата у дубини ока, на мрежњачи и стакластом телу. На овако велики број интервенција утицало је и то што је Министарство здравља дало налог свим очним клиникама да реше листу чекања за операције катаракте, те је у овој Клиници обављено више од 2.300 операција катаракте, чиме је вишеструко надмашен уобичајени број од око 1300 операција годишње. Управник Клинике др Синиша Бабовић каже како овај темпо рада сада представља рутину, а наставља се и ове године.
Управо због тога што је катаракта једна од најчешћих хируршких интервенција у медицини, велики број људи се због ње подвргао хируршком захвату или ће бити принуђен у будућности. Катаракта или мрена је замућење очног сочива, а како старимо, сочиво се згушњава и постаје тврђе. Одређени фактори могу да узрокују бржи развој катаракте, попут пушења, ултраљубичастог зрачења (УВ зрака), шећерне болести, неких лекова, као што су кортикостероиди и недостатака у исхрани. Чак ће и особе доброг здравља и са сталном физичком активношћу у неком тренутку свог живота, вероватно развити катаракту, наводи др Бабовић.
Неки од знакова и симптома катаракте су замућен или замагљен вид, осетљивост на одсјај, појава бљештања око светлосног извора, боје које изгледају избледело или пожутело и двоструки вид. Катаракта може да отежа дневне активности попут читања, гледања телевизије, вожње, да умањи вид на даљину и ноћу. Када је катаракта у поодмаклој фази, може јасно да се види беличасти одсјај из зенице. Катаракта је једна од најчешћих очних болести, успешно се лечи, а лечење је увек хируршко. Већина људи почиње да развија катаракту у касним педесетим или раним шездесетим годинама, али многима она не омета свакодневне активности у мери која захтева интервенцију, све до касних шездесетих или раних седамдесетих година. Задебљало, замућено и очврсло сочиво се хируршки уклања када је квалитет живота пацијента, према његовој процени, толико смањен да има мотив за операцијом и тада се поставља вештачко, савитљиво сочиво. Једним хируршким захватом, који траје свега десетак минута, већина проблема са видом због катаракте може да се уклони или значајно побољша.
Током 2019. године Клиника је прешла на нови начин рада, у којем је највећи број операција које се изводе на оку у такозваном режиму дневне болнице. Готово све операције катаракте су амбулантне и пацијент иде кући истог дана. Пацијенти ће можда заспати, али неће бити под општом анестезијом.
Седатив који дајемо учиниће да се осећате опуштено. Неколико капи анестетика сипаних у око ће омогућити да се на комфоран и безбедан начин елиминише болност при интервенцији. Не би требало да осећате бол током операције, иако, он се може понекада јавити и није знак неког проблема. Након захвата уобичајен је мањи оток око оперисаног ока, понекад хематом, црвенило у оку и замагљен вид. Сви ови симптоми ће нестати након кратког времена. Операција у просеку траје око 15 минута, мада ће целокупно време које проведете у операционом блоку трајати око један сат. Припрема за операцију одузима већину времена, па се из тог разлога на Клиници проводи цело преподне, објашњава др Бабовић и напомиње да пацијенти након операције не могу да возе аутомобил, али већина може да вози већ у року од седам дана после операције.
Неки пацијенти могу касније да развију „секундарну катаракту“. То заправо није катаракта већ замућење опне или капсуле која држи сочиво. Ово замућење опне може лако да се уклони уз помоћ ЈАГ ласера, а интервенција се обавља амбулантно, подсећа на уобичајени преглед и траје неколико минута. Након ње се одмах враћа јасан вид.
Љубица Петровић
