За мале гбогиње период инкубације је 21 дан, што значи да је двоструки инкубациони период 42 дана.
"С обзиром на то да је прошао тај временски период, сада можемо да кажемо да више немамо епидемију малих богиња у нашој земљи. Међутим, престанак епидемије не занчи да можемо да се опустимо. Морамо да будемо у приправности јер је епидемија малих богиња свуда око нас", каже за Тањуг епидемиолог Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Дарија Кисић Тепавчевић.
Србија се са епидемијом малих богиња борила 21 месец, тачније од октобра 2017. године. Од тада до данас забележено је око 5.800 случајева оболелих и 15 умрлих.
Епидемија је букнула јер је смањен обухват деце која су вакцинисана ММР вакцином (мале богиње, рубеоле, заушке). У 2017. години око 81 одсто малишана је било заштићено вакциниом против малих богиња. Да би се обезбедио јак колективни имунитет неопходно је да обухват буде 95 одсто.
"Приближавамо се обухвату од 95 одсто који нас штити од епидемијског ширења болести. Колективни имунитет је порастао због повећања свести и поверења у вакцинацију које смо забележили у претходном периоду", нагласиила је она.
Све земље у окружењу још увек имају епидемију малих богиња и већина земаља у Европи. Кисић Тепавчевић упозорава да се може десити да имамо инпортоване (увезене) случајеве болести и да као популација морамо бити спремни да се јаким колективним имунитетом заштитимо од епидемијског ширења болести.
Подсећа да мале богиње могу да буду тешко оболење и када је низак степен колективног имунитета "вирус подивља" и изазива теже облике болести са могућим смртним исходима.
Каже да су рађена многа истраживања зашто је опало поверење у једну безбедну и ефикасну вакцину и да се дошло до закључка да су интернет, односно друштвене мреже где се могу наћи непоуздане и нетачне информације главни кривац за то.
"Апелујемо на родитеље чија деца треба да се вакцинишу да све информације у вези имунизације добијају од њихових лекара, од педијатара или из стручне литературе, јер се показало да су друштвене мреже непоуздан извор информација који само заплаши и доводи до одлагања имунизације који може да има фаталне последице", закључила је она.
У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 82.596 случајева морбила у 47 од 53 земље, са 72 смртна исхода, што је највећа забележена вредност у последњој декади (15 пута више у односу на 2016. годину, а три пута у односу на 2017. годину). Највеће епидемије међу земљама ЕУ пријављење су у Румунији, Италији, Пољској и Француској, са 35 смртних исхода.
Током јуна 2019. године 24 земље ЕУ пријавиле су случајеве малих богиња. Највећи број пријављен је у Француској (469), Бугарској (236) Италији (213), Пољској (123) и Румунији (123).
Такође, у већини земаља у нашем окружењу (Босна и Херцеговина, Македонија, Хрватска, Бугарска, Румунија) се и даље региструје циркулација тог вируса у популацији.
