Британски "Дејли мејл" објавио је да се ће ова последња болест проширити британским тлом, позивајући се на истраживања научника.
Разлог је пораст температуре због климатских промена а самим тим већа количина комараца и крпеља који су преносиоци ових болести.
Лист наводи и да је једна од највећих брига грозница долине Рифт чија је стопа смртности скоро 40 одсто, а проблем је у томе што би почетне инфекције могле остати непримећене јер лекари не познају ове патогене.
С друге стране, CCF је већ стигла у Француску што је потврдила и Светска здравствена организација (СЗО).
Шеф ветеринарске медицине на Универзитету Кембриџ Џејмс Вуд изјавио је да би грозница долине Рифт, коју преносе комарци, могла да се прошири Великом Британијом већ наредне године а велики проблем ствара то што лекари нису обучени за њено откривање.
С друге стране, СЗО је CCHF, RVF и зика вирус означила као заразе које би могле изазвати пандемију у будућности.
Иначе, CCHF се добија од заражених крпеља али се шири путем телесних течности. На почетку се јављају болови у мишићима, стомаку, грлу и повраћање а онда изненада и грозница, главобоља, вртоглавица, бол у врату, леђима, очима и осетљивост на светлост.
РВФ се најчешће јавља код домаćих животиња у подсахарској Африци, а на људе је преносе заражени комарци, контакт са крвљу, телесним течностима или ткивима заражених животиња.
Већина оболелих нема симптоме или има благе симптоме сличне прехлади који укључују слабост, грозницу, бол у леђима и вртоглавицу.
Један до 10 људи развије озбиљне симптоме и заглави у болницу, а смртност је један одсто.
Међутим, може се развити и хеморагијска грозница приликом које пацијенти повраћају крв и крваре а преживи је само половина оболелих.
На срећу, епидемиолог Градског завода за јавно здравље Славица Марис изјавила је да грозница Западног Нила тренутно једина болест у Србији коју преносе комарци у Србији.
Међутим, у чак 80 одсто случајева не постоји никакви симптоми. Али она је додала да су чикугуња вирус, усуту и маларија обољења која смо имали у прошлости или их никада нисмо имали као наше одомаћене, већ само као увезене случајеве.
Веома ретке тешке форме болести
Марис је изјавила и да у мање од 1 одсто, односно на сваких 150 инфицираних особа може да дође до теже форме болести где се појављује менингитис, енцифалитис, интензивна главобоља, укочен врат, дезоријентација али ови симптоми нестају након неколико дана.
Иначе, према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” прошле године је потврђено преко 220 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији.
Убедљиво највише, скоро половина, било је у Београду па онда у Шумадијском округу, Јужнобанатском, Јужнобачком, Подунавском...
Према подацима из новембра прошле године, вирус је однео и 12 живота.
- Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније (ЕУ) и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних/потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом. Највећи број оболелих (262 оболелих, 35 умрлих) регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом Западног Нила пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија, Шпанија - објавио је "Батут".
У сезони надзора до 9. новембра 2022. године у државама Европске уније (ЕУ) пријављено је укупно 962 случаја оболевања од грознице Западног Нила као и 72 смртна исхода.
24sedam.rs
