- Изузетно су лукаве, обазриве и паметне. Много теже је уловити лисицу него шакала – нема дилему Татар. – Годинама ловим предаторе и у то сам се много пута уверио. Ако си на одређеном месту пуцао и промашио је, она ту више неће доћи. Убеђен сам, такође, да старија лисица тачно зна да ловац пуца два пута и у складу са тим се понаша приликом бега после првог хица. Уз то, заиста је велика штеточина. Много пута сам видео како у зубима носи зеца, кокошку или дивље прасе.
Ловом је Татар почео да се бави још 1991. Као тринаестогодишњи ловац – приправник. Од 2001. Активно лови и у лову на предаторе скупио је велико искуство.
- Када се лисице чекају, а ја махом тако ловим, кључни су стрпљење и издржљивост, јер то уме да потраје сатима. Током хладних дана треба се добро обући, али гардеробом која није крута, не шушка, јер и најмањи звук или мирис лисицу упозори да је неко у близини. Зато не треба пре лова користити лосион после бријања, не треба пушити на чеки, користити мобилни телефон, гласно разговарати… Лије највише излазе ујутру и пред мрак, на смени дана и ноћи. Мора се дуго посматрати и пратити. А када се појави – зна се, брз рефлекс и оштро око - вели Татар.
Татар предаторе махом лови чекањем, ређе уз помоћ верног Барака, босанског гонича, једне од најстаријих ловних раса паса у Европи. Што се оружја тиче, ту је Заставина бокерица, руска положара ИЖ 43уз сачму од 3,5 до 5, те карабин .222 Ремингтон.
Ипак, постоје ситуације када Татар лисицама „опрашта”.
- Одавно сам приметио да их привлачи звук црквених звона, као и када се чује хоџин позив на молитву са џамије. Онда излазе из рупа, али ја тада не пуцам. Напросто, не желим и то је неки мој принцип. Такође, не пуцам ни када видим хрому лисицу или шакала. Мени није изазов одстрел такве животиње – каже Татаревић.
На брдскопланинским теренима око Пријепоља, каже Кенан, многи предатори нису се извукли у окршају с њим. Но, уживајући у природи, виђао је ствари за које је убеђен да их је мало њих видело: такозване „крсташице”, лисице са црним леђима и репом, какве су у природи најређе, али и несвакидашњу сцену, када орао напада лисицу. Природа је некада сурова, али увек на свој начин лепа.
Д. Кнежић
