Мањински језици у равноправној употреби широм Војводине

Општина Кањижа у којој су у равноправној службеној употреби српски и мађарски језик, прва је у Србији донела Локалну повељу о регионалним или мањинским језицима.
д
Фото: Dnevnik.rs

Усвајањем и применом Локалне повеље жели се унапредити остваривање и заштита језичких права и слобода грађана општине Кањижа. Првенац из Кањиже требало би да послужи као узор другим локалним самоуправама јер се у овом документу конкретизују уставне и законске норме које утврђују језичка права и слободе грађана, првенствено припадника националних мањина, а педставља могућност и средство обезбеђивања локалне заштите и унапређења језичких права грађана, што је истакнуто и на конференцији одржаној у Кањижи на ову тему.

Национални савет мађарске националне мањине, уз подршку Савета Европе, био је један од предлагача да се употреба мањинског мађарског језика и писма нађе у локалној повељи општине Кањижа. Председник Националног савета мађарске навионалне мањине Јене Хајнал сматра да је доношење локалне повеље у Кањижи веома битно као добар огледни пример  у једној вишенационалној средини, где коришћење мањинској језика има свој углед и утицај, не само у службеној употреби него на неки начин и више од тога што Устав и Закон гарантују.

- Ако то већина прихвата аутоматски у мањинској заједници постоји позитиван однос према већини, да заједнички можемо много штошта урадити, јер коришћење више језика у једној средини отвара простор да се искористе све могућност и за припаднике већинске и мањинске заједнцие - каже Хајнал.

Своју улогу у заштити права грађана на службену употребу језика националних мањина имају и локални омбудсмани. Миладин Нешић, омбудсман у општини Бачка Топола, који је и председник Удружења локалних омбудсмана Србије, напомиње да се у пракси у овој средини, где су уз српски језик у службеној употреби још мађарски, русински и словачки, ретко дешава да се грађани обраћају по том основу

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, управу, прописе и националне мањине - националне заједнице АП Војводине Жолт Сакалаш наглашава да се у Војводини остварују принципи Европске повеље о регионалним или мањинским језицима Савета Европе.

Фото: Dnevnik.rs

- Мањински језици су присутни у јавном животу Аутономне Покрајине Војводине, јер у покрајинској администрацији поред српског језика у службеној употреби су мађарски, словачки, русински, румунски и хрватски језик. То значи да нам се грађани могу обраћати на свим овим језицима и ми смо дужни као службеници Аутономне Покрајине Војводине да поступамо по њиховим захтевима и на овим језицима. Исто тако, то подразумева да и Покрајински службени лист излази на свим мањинским језицима, који су у службеној употреби. У Војводини од 45 општина и градова, у 41 локалној самоуправи постоји службена употреба неког мањинског језика. Мађарски језик је тако у службеној употреби у 28 јединица локалне самоуправе и у овим срединама грађани могу локалним и државним органима да се обраћају и на мађарском језику - констатује Сакалаш. 

Он додаје да грађани користе своја права, међутим, потребно је да грађани инсистирају да се својим правом користе у свим њиховим обраћањима органима државне управе, подразумевајући целокупну јавну управу.

- Није довољно да једно право постоји само на папиру, него је пожељно да грађани користе та њихова права јер је то најбољи начин како би  била остварена и у пракси. Поводом кадровских решења запослених у различитим нивоима управе имамо још доста посла, у том смислу да би било пожељно да службеници говоре што више језика. Наравно, то се може решити и путем преводиоца, међутим, пуно је боље кад имате службенике који говоре језик који је у службеној употреби и то је један сегмент на коме ћемо у будућности радити - каже Сакалаш.

Чланица експертског комитета Европске повеље о регионалним или мањинским језицима Људмила Поповић наглашава да је значајно да се добра пракса у коришћењу мањинских језика промовише у локалним повељама и акционим плановима.

- Локалне власти имају кључну улогу и у најбољој су позицији да на адекватан начин прилагоде примену Европске повеље у свакодневној пракси, у општинама у којима су ти језици традиционално у употреби. Мањински језици представљају суштински део језичке и културне резноликости Војводине и део наслеђа чије поштовање доприноси бољем међусобном разумевању - истиче Поповић.

Своју улогу у заштити права грађана на службену употребу језика националних мањина имају и локални омбудсмани. Миладин Нешић, омбудсман у општини Бачка Топола, који је и председник Удружења локалних омбудсмана Србије, напомиње да се у пракси у овој средини, где су уз српски језик у службеној употреби још мађарски, русински и словачки, ретко дешава да се грађани обраћају по том основу. 

- Истраживали смо који је узрок, пошто смо проценили да тих случајева има више, али је мали број обраћања. Када смо разговарали са појединим грађанима на ову тему дошли смо до сазнања да они када се обраћају органима управе или правосудним органима, да им је битно да остваре основни захтев по одређеном проблему и када то реше, чак и када се појави неки облик повреде права или недовољног уважавања права на употребу језика, онда се они на то питање посебно не жале, што у принципу није добро. Зато је на нама омбудсманима да поготово преко медија и на други начин, радимо на томе да грађане што више упознамо са правом на употребу језика, поготово што је то право дефинисано прописима - указује Нешић.

Текст и фото: Милорад Митровић

 

EUR/RSD 117.3529
Најновије вести