„Екранизација” може да личи и на слику зависности. Наиме, родитељи деци дају уређаје да их смире, а уколико им одузму телефон или неки други апарат долази до беса, плача, па чак и агресивности код деце - каже психолог у Развојном саветовалишту Дома здравља „Нови Сад” Тијана Комадановић.
Према њеним речима, дечји мозак се највише развија у узрасту до треће године, па је у том периоду и опасан утицај ових уређаја на малишане. Наводи да су то деца која до треће године нису проговорила прве смислене речи, па се родитељи често уплаше да је у питању аутизам. Чак и ако проговоре до тог периода, малишани имају јако сиромашан речник, не одговарају на питања када им се обратите, нема двосмерне комуникације.
- Родитељима буде страшно што им се деца не обрадују када се они врате са посла, а не реагују ни на присуство других људи. Пажња и концентрација су им јако слаби, трају свега неколико секунди, успорена им је моторика, ход им је чудан, тетурав – наводи Комадановић.
Према њеним речима, уколико се иницира комуникација са овом децом, може да дође до испада беса, често и физичке агресије и тантрума, јер им говор није развијен и не умеју да покажу емоције, као ни потребе, па зато немају ни контроле.
Има деце који већи део дана седе пред неким екраном, а нека деца проведу више сати са овим апаратима.. Комадановић напомиње да родитељи немају лошу намеру када децу дају уређаје. Мисле да им ништа неће бити уколико је у питању садржај који им је прилагођен, а проблем је што они уче о свету гледајући у екран.
- Да би се развио говор, као и остале способности, неопходна је двосмерна комуникација. Родитељи често кажу како немају времена, а дете највише учи кроз рутине, као што су оброци, игра, купање, одлазак на спавање. Тако, на пример, док дете једе, треба му показивати и именовати намирнице, храну, затим именовати играчке током игре, делове тела приликом купања, одећу, боје. На тај начин дете учи и повезује слику и име објекта и запамтиће га – саветује Комадановић.
Како објашњава, тада се јавља показни гест, да дете може да покаже на предмет за који га родитељи питају, да се види да ли је разумело питање.
- Тако се проверава шта и колико дете зна, као и да ли чује. Тек након тога се развија говор, када се очекују дететови одговори на питања: „Шта је то” или „Како се то зове”. У почетку можда неће изговарати речи правилно, али ми је изговоримо и тражимо да понови – истакла је Комадановић.
Да родитељи науче
У оквиру пројекта „Утицај технологије на раст и развој детета – ТВ и телефон не могу да замене родитеље” Дом здравља „Нови Сад” ће до краја године одржати 12 радионица у Развојном саветовалишту и Школи за труднице. Радионице су намењене будућим родитељима, као и младим родитељима који имају децу до три године, како би им се скренула пажња на утицај који ови уређаји имају на децу.
Родитељи могу да се пријаве телефоном, позивом на број 021/4879458. Како наводи Тијана Комадановић, након сваке радионице, родитељи ће моћи да постављају питања специјалисткињи развојне психологије Сузани Лаловић Зекић, као и дефектолошкињи Дивни Вукашиновић. Најављује да ће бити и подкаст на сајту, као и фејсбук страници Дома здравља.
Пошто екранизација личи на зависност, ова психолошкиња каже како се деци одмах укидају сви уређаји које је користило. Деца ће прво да се љуте, биће бесна, плакаће, али ће након тога да прихвате ситуацију и пронаћи ће себи другу забаву.
- Родитељи морају за то време да буде доследни и остану при томе да екрана више нема. Треба да спроводе рутине са децом, да са њима вежбају пажњу и концентрацију, да слажу коцке, нижу перле, листају сликовнице. У почетку ће то трајати кратко, али ће се то време повећавати. Што се пре почне са овим, требаће мање времена да се деца одвикну од екрана. Највише све зависи од пажње родитеља, као и да дете буде што млађе. Некима ће требати неколико месеци, а некима и годину дана – истакла је Комадановић.
Љ. Петровић
