Научни сарадник са новосадског Института за вештачку интелигенцију др Ивана Кртолица у оквиру серије излагања о вештачкој интелигенцији у Матици српској, нагласила је да су кључне предности примене модела вештачке интелигенције могућност обраде изузетно великих сетова података, на бази чега се могу предвидети неке појаве у еко системима што може бити изузетно значајно у доношењу одлука и реаговању у кризним ситуацијама као што су поплаве, пожари и слично.
– Вештачка интелигенција поред манипулације нумеричким параметрима може да обрађује и сателитске снимке – каже др Кртолица. – На основу сателитских снимака и сензора постављених и повезаних на главни сервер можемо да пратимо живи систем у реалном времену, што је велика предност јер омогућава правовремену, у случају поплаве или пожара, евакуацију становништва. На тај начин се и предиктују и спречавају катастрофе. Убрзавањем доношења одлука и реаговања одговарајућих институција редукују се и трошкови, а финансијске користи су важне у свим областима. Вештачка интелигенција може да се примени и у одрживој пољопривреди тако што ће се уз њену помоћ одређене обрадиве површине анализирати у смислу употребе пестицида и ђубрива чиме може да се постигне смањење трошкова и тиме аутоматски оствари финансијска корист, што доводи до ефикаснијег управљања свим ресурсима.
Ивана Кртолица каже да је први сусрет с моделима ВИ имала приликом рада на докторској дисертацији, када се сусрела с огромим сетом података сакупљеним током заједничког истраживања Дунава које се од 2001. на сваких шест година ради од извора до ушћа. По њеним речима, током заједничке научне експедиције колектовани су сви званични хемијски, биолошки, хидроморфолошки параметри за процену квалитета једног речног система, али необрађени. Идеја је била да се на основу присуства биљака макрофита - оком видљивих биљака, одреди хемијски стаутс Дунава. То је модел који смањује трошкове за хемијске анализе, представља прелиминарну процену мониторинга површинских вода и уколико се покаже да даје добру тачност, постиже се иновативан ефекат у свефи еколошког инжењерства. Истовремено његовом применом омогућује се брза реакција и укључивање одговарајућих институција ако су на неким локалитетима повишене концентрације штетних хемијских агенаса.
–У данашње време у области еколошких истраживања велики бенефит и напредак огледа се у способности ВИ да анализира сателитске снимке, аудио и визуелне записе. Недавно је публикован рад у ком је на основу аудио записа у неким подручјима Еквадора, који нису приступачни човеку, уз помоћ ВИ одређен биодиверзитет и на тај начин је безбедност човека стављена на прво место, а обезбеђено праћење биодиверзитета у реалном времену. Тиме је добијен податак са којим може даље да се манипулише и реагује уколико се покаже да је нека врста угрожена – истиче др Кртолица и додаје да се када је енергетска ефикасност у питању, део научника са Института за вештачку интелигенцију бавио проценом погодности кровова за уградњу соларних панела. Наводи да је Гугл урадио платформу која има способност да прорачуна да ли је објекат адекватан, који су трошкови, колика уштеда енергије и корист од уградње панела.
– Вештачка интелигенција има и разна ограничења – наглашава др Кртолица. – Занемарује зависност која није експлицитна. Ако у мору податка имамо један изузетак она то неће препознати, а у живим системима нема месту за грешку. У областима као што је медицина и управљање аутономним возилима несавршен резултат је апсолутно неприхватљив. Свака примена модела ВИ изискује значајне рачунарске ресурсе и утрошак електричне енергије и знање експерта које је на врху пирамиде и оно које ће бити водиља у ономе што желимо да постигнемо. ВИ требада буде слуга, а никако господар човеку. Он је тај који управља вештачком интелигенцијом. Мора се ићи у корак с временом, али никако дозволити да се човечанство дехуманизује, да се машта и креативност минимизирају.
Наглашава да је важно увести правну и етичку регулацију примене модела вештачке интелигенције што је код нас још увек у развоју.
Зорица Милосављевић
