- У Новом Саду, око 80 одсто оних који су на супституционој терапији то злоупотребљава. У последњих пет година развијена је мрежа која се из Новог Сада шири на Зрењанин, Кикинду, Суботицу и друга већа и мања места, где се препродаје терапија, пре свега бупренорфин, који се добија на рецепт и изазива озбиљну зависност - наводи Штрбац.
Међународни дан борбе против наркоманије обележава се 26. јуна, а тим поводом Специјална болница за лечење зависности “Вита” из Новог Сада урадила је истраживање на узорку од 400 испитаника, старих од 15 до 30 година. Добијени подаци кажу да је сваки други млади човек у том узрасту понуђен дрогом, да њих 69,8 одсто зна некога ко се дрогира, а скоро половина зна где и од кога могу да купе неку психоактивну супстанцу.
Штрбац сматра да су ови проценти и већи, јер многи који су пробали дрогу то не желе да признају. Тачан број наркомана се не зна, али наводи да је јако велики број зависника на супституционим терапијама.
- Мислим да у Новом Саду има између 5.000 и 6.000 људи који су на метадону и бупренорфину. Од тог броја њих 1.800 до 2.000 легално добијају терапију, а остали је набављају од препродаје. Хероина има мање на улици, али га има и даље. Сада, а нарочито током лета, више се узимају синтетичке дроге, кокаин и марихуана, која је стално у оптицају - наводи Штрбац.
Када је реч о синтетичким дрогама, наш саговорник каже да су оне јако популарне и да се стално мењају. Објашњава да постоји Европска канцеларија за брзо реаговање и контролу наркотика која се налази у многим већим европским градовима, али да ни они не могу увек да открију нову дрогу.
- Постоји, на пример, лабораторија која је регистрована за производњу жвакаћих гума, а у њима је супстанца која је синтетички кокаин. Пошто је у питању измењен кокаин, лабораторија не може да га открије. Постоји спајс, синтетичка марихуана, која се прави од ђубрива и киселина, изгледа исто као трава, пуши се, али је ефекат јачи. У Новом Саду могу да се набаве многе синтетичке дроге. Спид је 500 динара грам, ту је и ајс, а и МДМА који је концентрат екстазија и јако је популарна “брзина” - наводи Штрбац.
Према његовим речима, наркоманија се јако променила у последњих 10 и 20 година, потпуно су други трендови. Штбац каже да је ту исто стање као и у музици и да “нема рокенрола, сада је електроника”. И код нас је стигао западни тренд здравог живота, вежбања, здраве исхране у комбинацији са дрогама током викенда, када се узимају “брзине” - спид, екстази, кокаин, МДМА, синтетика.
Истраживање “Вите” показало је како млади верују у поделу дрога на лаке и тешке, као и да мисле да је могуће повремено и контролисано узимање ових супстанци. Штрбац каже да не постоје тешке и лаке дроге, него оне с лакшим и тежим последицама, те да су то све илегалне супстанце, које руше и здравље и живот оних који их узимају. Неке дроге имају лакше последице и постоје људи који узимају марихуану, сканк, хашиш, који су прихваћени у друштву. Они су активни, а многи и успешни. Зато млади људи када им се понуди опција да пробају дрогу, мисле да то није ништа страшно и да су маторци надували причу о штетности. Ствара се став да дрога може да се узме, проба, експериментише.
- Међутим, моје, као и искуство других људи каже да марихуана на дуже стазе мења навике, рефлексе, моторику и изазива јаку психичку зависност, а временом се јавља и физичка зависност. Поред тога, прелази се и на синтетичке дроге и опијате, а корисници чине и кривична дела да би дошли до новца - испричао је Штрбац.
Дрога је јако опасна, а изузетно лако доступна, закључује он и поручује да постоје многе лепше ствари које млади могу да раде и боље проведу време, уз спорт, музику, уметност и друге видове креативности.
Љ. Петровић
Нема системског решења
Први човек “Рестарта” каже да у нашој земљи не постоје системска решења, већ само појединци делују у борби против наркоманије. Наводи да постоје места и у Србији и у региону која нуде слободу и решење, излаз из наркоманије и напомиње да људи могу да се рехабилитују, промене навике и постану корисни чланови друштва.
