Снимања, прегледи, контроле, операције – све су то процедуре на које се дуго чека. Они који имају новца прекрате себи муку и оду код лекара у приватну установу, а они који немају новца чекају и надају се да ће добити термин пре него што буде касно.
Лекари на примарном нивоу, у амбулантама домова здравља, кажу да нема термина у болницама, те да су оптерећени великим бројем пацијената. Због великог броја пацијената, они не могу сваком од њих да се посвете довољно времена, јер ако се неко дуже задржи у ординацији, они који су у чекаоници се буне. При томе, прегледи у болницама се заказују од 1. до 5. у месецу, а дешава се да код неких лекара сви термини буду попуњени већ првог дана.
Пацијенти тако остају без могућности доласка код жељеног специјалисте бар још цео месец, јер чекају нове термине идућег месеца, а можда ни тада неће успети да “уграбе” термин за себе. Стиче се утисак да су у таквом систему рада сви незадовољни, али ипак су пацијенти ти који нагоре прођу, јер не могу да стигну до специјалисте.
Према речима нове министарке здравља професорке др Данице Грујичић ово би ускоро могло да се промени. Она је недавно најавила да заказивање прегледа у болницама неће више бити само до 1. до 5. у месецу, него да ће то моћи стално да се уради. Тај нови систем заказивања требало би да почне да се примењује пре Нове године.
„Потпуно је сумануто да неко ко дође осмог у месецу и не може да добије адекватан преглед. И то радимо из простог разлога што не желимо да Ургентни центар остане оно што је сад – практично највећи дом здравља у Србији. Инсистираћемо на томе да дом здравља, као примарна здравствена заштита, завршава већи део посла како би се читав тај посао рационализовао„, рекла је др Грујичић у Универзитетском клиничком центру Србије (УКЦС), где је заједно са директорком РФЗО проф. др Сањом Радојевић Шкодрић имала састанак са руководством УКЦС и директорима свих клиника УКЦС.
Нови начин заказивања је један од планова Министарства здравља за смањење листе чекања и поједностављење процедура за долазак до лекара специјалиста.
Министарка је на почетку свог мандата критиковала и допунски рад лекара, који раде и у државним и у приватним здравственим установама, а многи пацијенти су се сложили са том њеном критиком. Наиме, неретко може да се чује како лекар пацијенту каже како нема места у болници за снимање или операцију која му је потребна, али све то може да се организује у приватној установи где ради. Тако су пацијенти у ситуацији да два пута плаћају услугу, једном кроз плаћање здравственог осигурања, а други пут у кешу, приликом одласка код приватника. Осим тога, такав начин рада лекара такође доприноси стварању листа чекања у државним болницама.
Директорка РФЗО др Сања Радојевић-Шкодрић навела је да се ажурирају подаци о листама чекања у здравственим установама и да ће тај посао бити завршен до краја године. Према њеним речима, најдуже су листе чекања за ортопедију и држава је обезбедила и лекове и уградни и потрошни материјал.
„Сада први пут материјал и лекови чекају пацијента„, рекла је Радојевић Шкодрић и додала да је проблем кадар који мора да се организује и да зато мора да се ангажује додатно.
Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање професорка др Сања Радојевић Шкодрић недавно је рекла како је припремљена „платформа за допунски рад” као један од начина за скраћење листа чекања у здравственим установама.
„Платформу допунског рада смо већ спремили и њу сада директори здравствених установа ревидирају и онда ће то бити једно од решења„, рекла је Радојевић Шкодрић у Крагујевцу после састанка с директорима 16 здравствених установа из Шумадије.
Она је навела да се на иницијативу министарке здравља сада креће скраћивање листа чекања.
„Познато је да су постојале листе чекања за ортопедију, кардиохирургију и за магнет пре ковида, а током ковида нажалост те листе су се увећале… и сада када се здравство враћа у нормалу, потребно је да те листе чекања решавамо„, казала је Радојевић Шкодрић.
Она је објаснила да постоје два модела допунског рада који се односи на решавање листа чекања и објаснила један модел.
„Један је модел који финансира државе, преко РФЗО, радиће потпуно исто особље које је до сада радило, али ван свог радног времена, у време када не ради свој основни посао и у оним данима када нису ангажовани у поподневним сменама „, рекла је Радојевић Шкодрић.
Додала је да ће бити додатно плаћено не само медицинско особље већ, на иницијативу министарке, и немедицинско.
Према подацима објављеним на сајту РФЗО, на листама чекања 6. децембра налазила су се 64.824 пацијента. У три здравствене установе (ВМА, Општа болница Вршац и Општа болница Ваљево) на листи су и пацијенти чији је термин прегледа већ прошао.
Када је реч о ЦТ прегледима, на снимање абдомена и мале карлице чека 588 пацијената, на преглед главе 597, на преглед главе и врата 36, на снимање грудног коша 823, а на преглед кичменог стуба на листи чекања је 75 пацијената.
За хируршку реваскуларизацију миокрада на листи је 667 пацијената, на катетеризацију срца чека 775 болесника, а на коронарографију срца чека 2.146 пацијената.
На МР преглед абдомена чекају 832 пацијента, за дојку њих 225, за преглед главе 3.747 болесника, за снимање кичменог стуба 3.092, на снимање мале карлице 865, а на преглед мускулоскелетног система чека 455 пацијената.
За неурохируршку реваскуларизацију миокарда чека 567 болесника. На операцију катаракте чекају 223 пацијента, а на исту интервенцију са уградњом интраокуларног сочива чека 12.381 особа.
За реконструкцију лигамената колега чекају четири човека, на уградњу ендопротезе колена њих 20.075, а на уградњу ендопротезе кука 14.464 особе. Уградњу ендоваскуалрних протеза чека девет особа, док за уградњу интраокуларног сочива нема пацијената на листи чекања.
Уградњу кардиовертер дефибрилатора (ИЦД) чека 508 пацијената, а уградњу трајног вештачког водича срца (ТБЕЦ) чека 476 болесника. На листи чекања за уградњу васкуларних графтова од вештачког материјала налази се 341, а за уградњу вештачких валвула су 853 човека.
Љ. Петровић
