- Заинтересовани смо за набавку “рафала”, гледамо најбољи начин да их купимо, а да не угрозимо наше јавне финансије - додао је Вучић. Председник Србије је истакао да Београд такође разматра куповину додатних авиона како би заменили летелице направљене у бившој Југославији.
Србија тренутно располаже са десет ловаца МиГ-29 и двадесетак јуришних и школско-борбених авиона “орао” и”супергалеб”. Али, постојећи ресурси већини авиона МиГ-29 истећи ће у периоду од 2027. до 2031. године, јер се ради о авионима који су половни стигли из Русије . Због тога је више него јасно да су ратном ваздухопловству Србије потребни нови борбени авиони.
Иако је, за сада, први пик “рафал”, у седмици иза нас у неким медијима се појавила информација да би се нашем небу могао наћи и понос европског конзорцијума “Јурофајтер” - авион “тајфун”. Из искуства других земаља види се да процедура избора, преговарања, набавке и обуке људи за нови вишенаменски борбени авион може потрајати читав низ година, са неизвесним исходом.
Уредник специјализованог ваздухопловног портала “Танго сикс” Петар Војиновић предочава да сада имамо 11 или 12 типова летелица у српском ваздухопловсту.
- Имамо три најбитнија типа: ловац МиГ-29, јуришник “орао” и школско-борбени авион “супер галеб Г4”. Ова последња два су сада на раскрсници - каже он и објашњава да ће се или ући у модернизацију старих авиона, или ићи на набавку нових.
Србија ту има проблем, наставља Војиновић, јер нема милијарду и више долара колико је потребно да замени сва три типа авиона једним, јер вишенаменски борбени авиони су најскупљи.
- Једна екскадрила таквих нових авиона кошта око 2,5 милијарди евра. Оваква врста набавке се дешава неколико година и плаћа се у траншама - сваке године по 100 или 200 милиона евра. То Србија може да издржи - истиче Војиновић.
Један од важних фактора је и да компанија “Дашаул” успе да произведе нове “рафале”, за које влада велико интересовање у свету. Када је реч о половним летелицама овог типа, њих је лакше набавити. Познаваоци ове области кажу да је адреса за набавку коришћених француских авиона Египат. Наиме, према неким информацијама, Каиро планира да “рафале” замени других франуским летелицама, па би они могли да заврше на нашем небу.
Говорећи о разлици између Мига 29 и “рафала”, Војиновић је употребио израз “небо и земља”. Истакао је да су “рафали” авиони новије генерације и да су модернији.
Војни ваздухопловни експерти указују да је можда у целој причи најзначајније питање људства и времена потребног за обуку људи. Како кажу, није реч само о пилотима, него и о ваздухопловним техничарима и инжењерима који су на земљи.
Све се то договара у уговорима. Увек један део пилота оде на обуку у Француску. Након тога дођу њихови инструктори овде. Наши механичари и инжењери се обучавају у земљи из које долази одређени ваздухоплов, након тога имате људи који дођу у вашу земљу. Па се ту ствари уклопе и слегну. Са тог аспекта када се то гледа, чињеница је да је то процес. Ако је реч о једној ескадрили, треба рачунати да треба 15-20 пилота, неколико десетина ваздухопловних техничара на земљи који све то опслужују, врше инспекције и ремонте.
Војни експерти истичу да ако бисмо сада потписали уговор за “рафале”, требаче најмање десет до 12 година да овај француски бомбардер слети на Батајницу. Овако дуг период обашњава се потребом за променом логистике и технике.
Милан Бозокин
Произведено 200 летелица, у наоружњу осам држава
“Рафал” је вишенаменски авион који може да функционише као ловац, ловац-бомбардер и извиђач за дејство по циљевима у ваздуху, на копну и мору. Први лет имао је 4. јула 1986. године, производња је почела 21. маја 2001. До сада је произведено више од 200 различитих верзија “рафала”.
Овај тип авиона има суперкрстарење, а без укључивања додатног сагоревања мотора, може да крстари брзином од 1,4 маха. Често се сматра компактним авионом, понајвише јер је већина система интегрисана у змај самог авиона, па се на спољашњим носачима носи врло мало опреме.
Ови авиони су у највећој мери прављени у Француској, што је велика предност када је реч о одобрењу за продају другим државама, јер би онда оне зависиле само од једног извора снабдевања у будућности.
“Рафал” у свом наоружању, уз наравно Француску, имају Индонезија, Грчка, Хрватска, УАЕ, Индија, Египат и Катар. Планирају да га купе и Канада, Малезија, Кувајт, Пољска и Белгија.
