Неразрешене афере (2): Нема кривца за трговину листама чекања на зрачење

НОВИ САД: Девет година је прошло од како је др Бојана Бокоров пријавила случај трговине листама чекања на зрачење на Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици, а осим што је доживела лични и професионални прогон, афера је остала неразјашњена.
institut za onkologiju
Фото: Dnevnik (arhiva)

Овај случај који је у јавности био прозван “афером листама смрти” изнео је податак да су се на Институту у такозваном допунском раду зрачили пацијенти из Републике Српске и за то давали по 3.000 до 4.000 хиљаде евра, док су наши осигураници остајали без терапије или су пак и они плаћали, не би ли добили лечење.

У септембру 2009. на округлом столу о унапређењу квалитета здравствене заштите први пут су се у јавности чула питања о кршењу закона управе Института за онкологију Војводине, што је за последицу имало “ускраћена права за око 250 осигураника који болују од малигних болести”, као и о евентуалним обештећењима породицама пацијената који су преминули услед ускраћене или неблаговремене лекарске помоћи.

На округлом столу учествовао је и тадашњи министар здравља професор др Томица Милосављевић који је рекао да је проблем на Институту за онкологију Војводине врло конкретан и за њега постоји решење, а то је инспекцијски надзор и процедура утврђивања истинитости. У марту 2010. тадашња начелница Одељења за високоволтажну радиотерапију у Институту доцент др Бојана Бокоров пријављује здравственој инспекцији Министарства здравља неправилности у Клиници за радиотерапију. У представци каже како се већ обраћала управи установе у којој ради, као и другим надлежним институцијама, поводом тога што се на Институту лече страни држављани на уштрб наших осигураника.

На захтев Одбора за здравље Народне скупштине др Бокоров у јулу исте године доставља извештај о стању на Институту, где каже да у Војводини годишње од рака оболи 9.500 људи, а умре њих 6.100, те да 3.500 грађана Војводине не стигне на радиотерапију због малих капацитета, трговине листом чекања и не добију шансу за лечење малигног обољења. Указала је и на пропусте у стручном делу, на неприхватљиво дуго чекање на почетак радиотерапије, осим за стране осигуранике, где се у највећем броју случајева почиње обрада и терапија у истом дану, што је оценила да је “дискриминација са леталним последицама за стотине наших грађана оболелих од рака”. Изнела је и податак о вођењу евиденција пацијената.

Књига – КЕ (2009. преко 400 иноосигураника), постоји, са пуно релевантних података, то су имена болесних људи из иностранства који су платили 3.000 до 4.000 евра, а поред цене зрачења ту су урачунати болнички дани, разне контроле, ЦТ дијагностика, лабораторијске анализе, утрошак лекова и медицинског материјала. Озбиљан третман излечивог болесника захтева доста времена да се на њему ради, а када стигне група од 17, 18 болесника у поподневним сатима, обрада болесника сведе се на само два поља спреда и позади, такозвана „палачинка“. Међутим, наплаћена је страном осигурању, односно пацијентима, конформална, 3Д, поштедна прецизна терапија, а рађена је 2Д! У књигу КЕ убачени су и осигураници РЖО, који су место платили око 1.500 евра у просеку, а РЗЗО остало, објавила је тада др Бојана Бокоров.

Истакла је да постоји извештај експерата ИАЕА потпуно демантује извештај Комисије за вандредни стручни надзор коју је мају те године оформило Министарство здравља, а чија су два од три члана ухапшена због корупције.

Злоупотребе и прескакање листе чекања се наставља, инопацијенти, увек бар четворо до петоро у једној групи из Републике Српске и Црне Горе, лече се зрачењем, упркос чињеници да 3.500 домаћих оболелих од малигних болести не могу да стигну на ред за лечење, написала је тада др Бокоров и приложила копије историја болести иностраних пацијената из 2010.

Др Бокоров наставља да тражи помоћ од свих надлежних. Шест пута се обраћала министру здравља др Томици Милосављевићу, шест пута директору Института др Душану Јовановићу, два пута покрајинском секретару за здравство др Атили Ченгерију, министрима здравља Зорану Станковићу и Славици Ђукић Дејановић, председнику Србије Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу и другима, а наставила је да трпи прогон, угрозила здравље, изгубила каријеру.

Агенција за борбу против корупције донела је 13. маја 2013. решење у којем се каже да увидом у документа “произилази да је у том периоду лечено око 400 пацијената, од којих је око 300 из Републике Српске који су услуге плаћали од 3.000 до 4.000 евра, док су 80 пацијената пацијенти РЗЗО, кој су услугу такође плаћали, како би се лечили преко реда”, те да је у Институту од марта 2009. обављан допунски рад без сагласности Министарства.


Тужилаштво није покренуло поступак

Др Бојана Бокоров годинама је била изложена прогону и мобингу, а након осам година и петоро промењених судија добила је радни спор. Међутим, судски поступак за утврђивање истинитости њених навода о трговини листама чекања за зрачење тужилаштво никада није покренуло.

Изгубила је звање доцента и избачена је са Медицинског факултета, иако јој је Агенција за борбу против корупције доделила статус узбуњивача.


Према Правилнику о начину, поступку и условима за обављање допунског рада из 2008, “здравствне услуге везане за преглед и лечење малигних болести ни на који начин не могу бити пружане у оквиру допунског рада ни домаћим ни страним пацијентима”.


Осигураници РЗЗО додатно су плаћали услуге Институту, које су им биле обезбеђене у оквиру обавезног здравственог осигурања, како би били лечени у оптималном року... Утврђено је да су формирне листе чекања за услугу радиотрапије... чиме се обесмишљавала свака донета одлука о врсти и обиму радиотерапије --- и да су постојале незаконитости у организовању  и обављању допунског рада у оквиру које су пружане услуге радиотрапије страним држављањима, за новац, а на штету осигураника РЖО - оценила је Агенција за борбу против корупције, која је наложила разрешење директора јер је, између осталог, “омогућио организовање допунског рада на Институту у оквиру којег су пружане услуге радиотерапије, а у циљу стицања користи, што је негативно утицало на извршавање обавеза према осигураницима РЗЗО”.

Институт је у јулу добио новог директора, а након тога су именована још два директора, али афера са трговинама листама чекање за зрачење није завршена, па ни до данас није добила епилог.

Љ. Петровић

Сутра: Преломна тачка у борби против системске корупције

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести