Та комисија Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве треба да расветли улогу и одговорност кардинала Степинца током и након Другог светског рата, а на основу њених закључака Ватикан би требало да се одлучи да ли да га прогласи свецем.
Састанак мешовите комисије, четврти по реду, одржан је у Бискупском двору у Пожеги 20. и 21. априла, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Хрватске бискупске конференције.
Састанком је, у име Свете Столице, председавао Бернардо Ардура, председник Папског одбора за историјске знаности.
У својству представника Хрватске бискупске конференције учествовали су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, научни саветници са Хрватског института за историју Јуре Кришто и Марио Јареб.
Као представници Српске Православне Цркве учестовали су митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Цхулибрк. Амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при УНЕСЦО-у, био је спријечен да учествује у раду састанка.
Као позвани стручњаци српско-православног дела Комисије на састанку су били Радмила Радић, научцна саветница на Институту за новију историју Србије у Београду, Љубодраг Димић професор на Филозофском факултету у Београду и Милан Кољанин виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду.
Пети састанак Мешовите комисије одржаће се у Подгорици, 7. и 8. јуна, на тему "Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960", наводи се у саопштењу.
Због супротстављених ставова двеју цркава о лику и делу Степинца, папа Фрања је иницирао формирање Мешовите комисије од представника СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, која има задатак да укрсти историјске аргументе и расветли улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата.
Тиме је практично папа Фрања зауставио процес канонизације Степинца, док Комисија не оконча дијалог.
Иначе, чланови комисије обавезали су се на ћутање и то се поштује, па у јавности, осим да се комисија састаје и да је дијалог у току, нема других информација.
Први састанак Комисије одржан је у Ватикану јула прошле године, предвиђено је да ће њен рад трајати годину дана, те да ће у том периоду бити одржано шест састанака.
Први састанак био је конститутивног и оријентационог карактера, на којем су постављени оквири, програм и методе рада комисије.
На другом састанку, октобра прошле године у Загребу, разматрано је деловање Степинца у раздобљу до Другог светског рата, то јест до 1941. године.
Трећи састанак комисије одржан је фебруара ове године у Новом Саду и на њему је разматран однос Степинца према Независној држави Хрватској.
Шести сусрет предвиђен је да поново буде одржан у Риму, где би требало да се резимирају претходни сусрети и донесу одговарајући закључци и мишљења.
Управо од тих закључака зависи да ли ће Ватикан прогласити Степинца светим.
