Обезбедити већу подршку настави националних мањина

Сузана Кујунџић Остојић председница Националног савета Буњеваца навела је да код две трећине свих националних савета у Србији ђаци похађају наставу на српском језику уз изборни предмет са елементима националне културе.



Она је истакла да изборни предмет са елементима националне културе има неповољан положај у основној, а још неповољнији у средњој школи јер спада у категорију факултативних изборних предмета.



"То значи да ђаци могу, али и не морају да га изаберу. Тај предмет се не оцењује. Треба размислити како подржати такву наставу", навела је она.



Са њом се сложила и представница Националног савета Македонаца која је рекла да уколико је у стратегији предвиђено да средња школа постаје обавезна, онда би и предмет са елементима националне културе требао да буде обавезан изборни, да буде видљивији.



Елвира Ђекић из Бошњачког национално вјећа каже да се настава у школама у Србији које похађају ученици те националне мањине одвија на босанском језику, а да само у појединим местима, где није могла да се изводи целокупна настава имају предмет национални језик са елементима националне културе.



Она је навела да од око 45.000 ученика који прате наставу на језицима мањина, БОшњаци имају велики удео и да око 18.000 деце похађа наставу у потпуности на босанском језику.



Напомиње да проблем представља то што нема студијских програма за босански језик и да је иницијатива Бошњачког националног већа да се формира такав департман на неком од државних факултета.



Министар просвете Бранко РУжић указао је да се настава за ђаке националних мањина обавља кроз три модалитета.



Први модалитет је целокупно образовање на српском уз могућност похађања изборног предмета, програма матерњи језик и говор са елементима културе националних мањина.



Други модалитет је целокупно образовање на једном од осам језика националних мањина - албанске, бошњачке, бугарске, мађарске, румунске, русинске, словачке, хрватске.



Трећи модалитет је двојезично образовање на српском језику и језику националне мањине.



Он је рекао да Филозофски факултет у Новом Саду од оснивања реализује студијске програме на језицима националних мањина, а Универзитет у Београду за језике који су мањински Албански, Бугарски, Македонски, Немачки, Румунски, Словеначки.



Како каже Стратегија развоја образовања предвидела је даље унапређивање образовања наставника на матерњем језику путем акредитације студијских програма на факултетима за образовање наставника на језику националне мањине, развијање студијских програма за српски као нематерњи језик и српски као страни језик.



Министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордане Чомић навела је да истеком стратегије о којој се данас разговара поћиће у први разред деца која данас нису у плану, а деца која ће завршити средњу школу данас су пети разред.



"За њих радимо данас. Није овде само реч какав квалитет образовања треба да имају националне мањине, овде је реч о нашем заједничком развоју. Нема развоја за већину ако у дијалогу нисмо разумели шта то као развој нашег друштва виде припадници националних мањина", истакла је она.



Подсећа да развој једног друштва почиње када људи почињу да саде дрвеће, а знају да у хладу тог дрвећа неће уживати.