Вукосављевић је, отварајући сабор, рекао да је Министарство културе и информисања у процесу јавне расправе о предлогу "Стратегије развоја културе Републике Србије 2017. до 2027. године", што је стратешки документ који Србија никада није имала.
"Поред других важних тема у том документу, ми смо се са великом пажњом осврнули на питања језичке културе, на заштиту језика и писма", рекао је Вукосављевић и напоменуо, управо у постојбини чувеног реформатора Вука Стефановића Караџића, да од свих грађана Србије очекује подршку, поготово за очување ћириличног писма.
Он је подсетио да је ћирилица угрожена, да њу деца уче у школи, али да је дух времена такав да се користи све слабије, саопштило је Министарство културе и информисања.
"Уколико не будемо свесни крунског драгуља своје културе, односно свог ћириличног писма, фонетске реформе које су у највећој мери заслуга Вука Караџића ми нећемо имати шта да пренесемо својим потомцима", рекао је Вукосављевић.
Истакао је да је културно језгро једног народа његова особеност, као и да је задатак једне осмишљене културне политике управо да препозна то своје језгро, да га сачува, обогати и да га тако очуваног пренесе генерацијама које долазе. "Обавеза ове генерације је да се посвети отвореним питањима, као што је заштита језика и ћириличног писма, а то спада у наше апсолутне приоритете", напоменуо је министар.
Такође, приметио је да нам се култура налази пред многим изазовима и истакао да ће Министарство културе учинити све што може кроз стратегије културног развоја да дође до документа који ће показати пут којим треба да идемо.Он је за најстарију културну манифестацију у Србији, Вуков сабор, рекао да представља израз једног стабилног и драгоценог континуитета наше културе.
Оценио је да нам је за протекле 84 године историја донела и приносила различите епохе и друштвена уређења, владаре, дух времена, али да традицију некада не негујемо како треба. Вукосављевић је подсетио да је Вук Караџић донео оно народно, исконско, преплет душе и карактера нашег народа.
"На богату европску културну трпезу са поносом је изнео наше народне песме, епску народну поезију, приповетке, бајке, басне... Изнео је драгуље српске културе пред ситу европску публику која је са одушевљењем прихватила оно што је понудио", рекао је министар.
Према његовим речима, уколико ми не чувамо његово наслеђе и приступ културној традицији, што је чврсто национално определлење утемељено у основне и битне димензије српске културе која је и старословенска и балканска и светосавска, косовска и европска, "ми нашу културу нећемо сачувати".
Култура је битна јер само тако можемо опстати као народ, јер на тај начин чувамо и националну и државну виталност, закључио је Вукосављевић.
