"У име садашњих и будућих генерација, Србија је спремна да умири страшно сећање на огромне жртве и то не осветом, не мржњом, већ слободом и напретком, који ће осигурати мир, стабилност, демократију и развој. И тражиће правду за те жртве. У име будућих генерација данас градимо и боље друштво и бољу Србију и бољи регион", рекла је Гојковић.
Она је истакла да нас изложба у Дому Народне скупштине сведочењима, документима и фотографијама подсећа на патњу невиних жртава, које су страдале на монструозан начин.
Како је рекла, већ сама имена - Јасеновац, Стара Градишка, Сисак, Лоборград, Јастербарско - у колективном памћењу страдалих народа Срба, Јевреја и Рома представљају ужасно сећање на затирање читавих породица и пустошења огњишта које се управо због размере тих страхота не могу и не смеју заборавити.
"Данас, још једном, са овог меморијалног скупа шаљемо поруку да злочин не сме да се заборави, чак и када га, и ако га, опростимо. То је наша обавеза због потомака јасеновачких жртава, а и да се никада више не понове страшни злочини почињени пре више од седам деценија", рекла је Гојковић.
Она је навела да је Србија у обавези да препозна и говори о екстремизму "који се чак и данас буди у нашем окружењу".
Како је навела, са жалошћу морамо да приметимо да са једне стране постоје покушаји релативизације злочина, које је чинила Независна држава Хрватска за време Другог светског рата, а са друге подгревање усташке идеологије кроз забрињавајуће примере као што су постављање табле са усташким поздравим у Јасеновцу или покушај рехабилитације Алојзија Степинца.
"И овом приликом морам да нагласим да оживљавање фашизма у лику усташтва угрожава људска права и достојанство, не само тамо где су људи осетили усташки терор већ свуда на свету где људи желе да живе слободно и без страха", рекла је Гојковић.
Према њеним речима, зато је управо данас важан јасан одговор читаве слободне Европе на сваки покушај буђења зла против кога је некада устао читав слободољубиви свет.
"Наш одговор на јачање насиља и екстремизма је још снажнија приврженост миру и сарадњи, али не дозвољавајући да било ко данас угрози достојанство, живот и слободу свих наших грађана", рекла је Гојковић.
Отварању изложбе присуствовала је амбасадорка Израела у Београду Алона Фишер Кам, оснивач и директор Института за Холокауст - Шем Олам Рабин Абрахам Кригер, директор Међународне Експертске групе и директор изложбе "Јасеновац-право на незаборав" Гидеон Грајф, као и представници дипломатског кора и народни посланици.
Кам упозорила је да смо и данас - 70 година од краја Другог светског рата суочени са растом антисемитизма, мржње и нетолеранције, феноменима који захтевају одговор држава које морају да искористе сва средста у својим рукама.
Кригер истакао је да Срби и Јевреји деле исте вредности и сећања.
Он је навео да је шест милиона Јевреја убијено од стране Немаца и колабораната у холокаусту, као и да је стотине хиљада Срба и Рома страдало од Усташа и Немаца оцењујући да постоји морална обавеза да се сећамо жртава.
Изложба је настала као резултат истраживања ''''Међународне експертске групе ГХ7-стоп ревизионизму" са седиштем у Израелу са циљем да пробуди свест човечанства о потреби супротстављања свакој расној, религијској и идеолошкој искључивости и дискриминацији људских права.
