ПАД НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ Неопходна озбиљна реформа високог школства

На Шангајској листи (Academic Ranking of World Universities – ARWU) пад Универзитета у Београду за 100 места, оцењују стручњаци, а и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, није ни драстичан ни забрињавајући, како се чини на први поглед.
novosadski univerzitet
Фото: Dnevnik (arhiva)

Ако ништа друго, указао је на стање и подсетио на важност и потенцијале виосокошколских иснтитуција у овом друштву.

Универзитет у Београду на Шангајској листи за 2019. годину налази се између 401. и 500. места, а претходне године био је позициониран између 301. и 400. места. Универзитет у Новом Саду задржао је позицију између 901. и 1.000. места, констатовало је Министратво просвете, науке и технолошког развоја и тим поводм саопштило “да је конкуренција међу универзитетима широм света све оштрија, а улагања у науку и високо образовање, посебно у Азији, су све већа, тако да то што се српски универзитети налазе на листи најуспешнијих може сматрати одређеним успехом”.

Министарство је навело да је један од разлога пада то што наши универзитети немају више ниједног научника који се налази на листи најцитиранијих научника на свету, а да тај критеријум утиче са 20 одсто на укупан скор сваког универзитета. Такође, при рангирању, 30 одсто поена добија се на основу тога да ли универзитет има научнике, било међу запосленима или бившим студентима који су добили Нобелову награду или Филдсову медаљу, а да додатних 20 одсто поена носи број радова објављених у часописима Nature and Science, а по том критеријуму наши универзитети су лоше позиционирани.

„С друге стране, када се погледа број радова наших истраживача у часописима са SCI и SSCI листе, наши универзитети су котирани одлично. По овом критеријуму, Универзитет у Београду налази се чак испред неких универзитета који су међу 100 најбољих на свету“, наводи се у саопштењу.


Рангирање једном годишње

Шангајска листа или Академско рангирање универзитета у свету је публикација коју издаје Шангајски универзитет Цао Тун. Шангајска листа је неформалан, али престижан систем рангирања и само два одсто светских универзитета има прилику да се нађе на овој листи. Рангирање се врши једном годишње, од јуна 2003, и сваке године се изнова ажурира према новим и доступним анализама. Од 2009. рангирање објављује Shanghai Ranking Consultancy. Шангајска листа, као један од три најпрестижнија система рангирања универзитета у свету, упоређује 1. 200 високошколских институција у свету.


Додаје се да се од 2017. воде обласне листе универзитета у 54 области и да према том рангирању, 2017. године Универзитет у Београду био је заступљен у 18 области, прошле године у 27, а ове у 25 области.

Када је у питању Универзитет у Београду, најзначајније позиције ове године држе области: наука и технологија хране (50. место у свету), рударско и минерално инжењерство (92), инструментална наука и технологија (134), металуршко инжењерство (179), јавно здравље (180) и стоматолошке науке (187).

Универзитет у Новом Саду је у три области сврстан у првих 500 на свету, наука и технологија хране (163), ветеринарске науке (290) и хемијско инжењерство (485), а Универзитет у Крагујевцу у две области: клиничка медицина (257) и математика (489).

„Позиција универзитета на Шангајској листи је резултат вишедеценијског рада. Све претходно нам указује да је потребна озбиљна реформа сектора високог образовања и науке, и да у тој реформи, поред државе, морају да учествују и универзитети“, наводи се у саопштењу.

- Шангајска листа рангира универзитете искључиво по изузетности у научно – истраживачком раду и научној репутацији универзитета, нема никакве везе са квалитетом наставе – каже др Младен Стаменковић с Економског факултета у Београду.

Он се слаже с тим да су три важне карактеристике овог рангирања  утицале на пад универзитета на овој листи.

- Од огромног је значаја ако се на универзитету налази неки Нобеловац или је високо образовање стекао на том универзитету. Нажалост, ту немамо никакве поене, без изгледа да ће се ту нешто променити; листа је веома пристрасна ка укупном броју објављених радова и даје му већи значај од броја радова по истраживачу, иако се и то гледа. А БУ као велики универзитет с огромним бројем наставника овде има предност.


Други начини финансирања науке

Министарство просвете, науке и технолшког развоја је навело да је приступило свеобухватној реформи финансирања науке, основан је Фонд за науку, и већ је расписан први позив, а пре месец дана усвојен је и нови Закон о науци и истраживањима. Такође, ради се на реформи финансирања високог образовања. У последњих неколико година сваке године повећаван је буџет за науку, али су свакако потребна још већа улагања, наводи се у саопштењу.


Трећи најважнији разлог пада на Шангајској листи је ставка која се високо цени, а то је да на универзитету раде високоцитирани истраживачи.

Како Стаменковић објашњава, Шангајска листа, ниже позиције, после првих сто, групише у стотинама. Тако да је прошле године БУ био од 301. до 400. места, а ове године је позициониран од 401 до 500. То јесте пад, донекле очекиван, али то није огромних 100 места, већ спуштање у прву следећу категорију.

Стаменковић сматра да ће ова позиција Универзитета у Београду бити стабилна јер је то без премца наш најбољи универзитет, а тако нешто треба чувати, и радити на напретку, посебно изнутра.

В. Ц.

EUR/RSD 117.5937
Најновије вести