Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, Зоран Пашалић је рекао да посебна пажња треба да буде посвећена спречавању и заштити од родно заснованог насиља жена на селу, жена са инвалидитетом и Ромкиња, као и развоју услуга у заједници, како би се женама жртвама насиља пружили сви видови подршке за пријављивање насиља, као и помоћи за њихово осамостаљивање.
Пашалић је додао да се институционалном заштитом жена од насиља бави од 2004. године, и да велики проблем представља то што жене жртве насиља најчешће нису у могућности да са својом децом напусте насилника, јер финансијски нису обезбеђене, наводи се у саопштењу заштитника и додаје да ако се ипак одлуче на тај корак, прихватају економску неизвесност.
Он је нагласио да до данас, на жалост, није нашао слуха код надлежних органа за покретање иницијативе „Учинимо насиље видљивим“, помоћу које би се обезбедиле квалитетне медицинске доказе, који могу бити искоришћени на суду против насилника.
Како је рекао, он ће наставити са апелом за подршку те иницијативе, јер је то једини начин да се обезбеди извесност кажњавања насилника. У највећем броју случајева надлежни органи не сарађују на адекватан начин. Једино системски и правовремени поступак ће спречити насилнике да делују, указао је Пашалић.
Заштитник грађана и његови запослени кроз пријем грађана су се уверили да изостаје она подршка која је неопходна жртвама насиља.
По правилу, насиље се ставља у фокус институција и друштва када оно ескалира у физичко насиље, или доводи до смрти, а мање се говори о учесталом вербалном насиљу над женама, које се спроводи путем медија и друштвених мрежа.
Заштитник грађана овом приликом упућује апел свим институцијама да се баве и насиљем на друштвеним мрежама и да нађу начина да спрече и санкционишу сваки вид тешког вређања жена, мајки, супруга, истакнутих стручњакиња у свом послу.
Заштитник грађана такође скреће пажњу на оне жене, које се, трпећи вишегодишње насиље у породици и партнерским односима, нашле у ситуацији да изврше тешко кривично дело и осуђене су на дугогодишње затворске казне.
Њима је неопходна посебна психолошка подршка. У посебно тешком положају су и жене са инвалидитетом смештене у установе социјалне заштите, које су најмање заштићене од потенцијалног насиља.
Заштитник грађана је упутио препоруке органима јавне власти након што је у 30 испитиваних случајева фемицида, насиља у породици и партнерским односима и злостављања и занемаривања деце утврдио бројне појединачне системске пропусте.
Утврђено је да није обезбеђен адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад, стручни радници нису похађали неопходне обуке, а број обука за полицијске службенике није сразмеран броју полицијских службеника који поступају по пријавама насиља.
И поред оствареног напретка и даље изостаје сарадња и благовремена ефикасна размена информација између надлежних органа.
Надлежни органи често неправилно и неблаговремено поступају или не поступају уопште, а и даље је присутан снажан утицај личних ставова на процене и одлуке о поступању.
Заштитник грађана са забринутошћу примећује да и поред више пута поновљених препорука за одобрење додатног запошљавања у центрима за социјални рад, јер смањење броја стручних радника непосредно угрожава основна људска права укључујући и право на живот.
Број стручних радника у центрима за социјални рад мора се прилагодити броју корисника, а посебно броју случајева насиља и случајева у области заштите деце, што је кључни предуслов за ефикасну борбу против насиља према женама, истиче Пашалић.
