Од почетка примене новог Закона о спречавању насиља у породици, 1. јуна, полиција је већ изрекла више од 3.000 хитних мера удаљења насилника из стана, док су судови одредили продужење те мере у више од 2. 000 случајева.
Иако је у само два и по месеца од примене овог закона велики број случајева насиља пријављен, низ је питања грађана везаних за овај законски пропис, па и шта се све сматра насиљем у породици.
Према објашњењу Првог основног тужилаштва у Београду, тим поводом, економско насиље представља ускраћивање или контролу приступа новцу.
Такође, овај вид насиља може да се огледа у томе да насилник ускраћује жртви права на власништво, спречава јој приступ запослењу или образовању, или исказује директну контролу њеног "радног понашања и професионалних избора", наводи се у детаљним одговорима Тужилаштва за Тањуг.
Што се тиче физичког насиља, према објашњењу Тужилаштва, њега представља "употреба физичке силе независно од тога да ли је дошло до телесне повреде", док је сексуално насиље "било који сексуални чин, покушај остваривања сексуалног чина, нежељени сексуални коментар или предлог који је усмерен против особе и њене сексуалности".
Насиље у породици може бити извршено према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем било брачном, ванбрачном или партнерском односу, односно жртве могу да буду - супруг/а, ванбрачна/и супруг/а, емотивни партнер/ка.
Жртва може да буде и крвни сродник у правој линији - дете, отац, мајка, баба и деда, у побочној линији до другог степена - брат, сестра, ујак, тетка, стриц, затим сродник по тазбини другог степена - таст, ташта, свекар, свекрва, као и усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ, или друго лице да којим насилник живи или је живео у заједничком домаћинству.
