Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Посадите КАТАЛПУ и ослободите двориште од комараца заувек

17.07.2023. 09:41 09:51
Пише:
Фото: Wikipedia

Будући да је КАТАЛПА декоративно дрвеће, идеално је за садњу дрвореда у парковима и јавним вртовима. Такође, захваљујући својој величини и ширини крошње као и срцоликим листовима, одлично може да послужи као дрво за хладовину. Поред тога, ова биљка у свом лишћу садржи материју која одбија комарце.

Постоје три варијетета каталпе од којих два, северна и јужна каталпа, воде порекло са северноамеричког континента док кинеска каталпа потиче из западних крајева Кине.

Захваљујући својој издржљивој природи, каталпе добро успевају и далеко од својих аутохтоних подручја. Може нарасти и до 20 метара, мада уобичајено нарасте до 15 метара у висину.

У карактеристичне одлике каталпе спадају и њени цветови као и махунасти плодови.  У пролеће, крошњу прекривају мирисни гроздови белих цветова, у облику трубе или звона. Цветови подсећају на ирис, са унутрашњошћу обојеном љубичастим и жутим колоритом. Плодови, са друге стране, висе са грана и подсећају на боранију.

По својој природи, ово је листопадно дрвеће чије лишће опада током јесени или након првих мразева. Током истог периода, каталпа одбацује и своје махуне и цветове.

Да ли су махуне каталпе јестиве

Иако по изгледу подсећају на боранију плодови каталпе се обично не једу и није познато да имају било какво нутритивно својство нити укусност.

Са друге стране, у традиционалној медицини се користе за третмане различитих обољења које сежу од инфекција коже па до коњуктивитиса и астме.

Медицинска употреба делова дрвета каталпе

Чајеви и облоге од лишћа каталпе често су коришћени у хербалној медицини као лаксативи и благи седативи као и за лечење рана и огреботина на кожи, инфекције, уједе змија па чак и маларију. Постоје и извесни научни докази о диуретским својствима каталпа плодова.

И док је употреба плодова, коре и лишћа каталпе са здравственог становишта безбедна, корење се сматра врло отровним те је за било какву припрему биљних препарата од каталпе потребно консултовати специјалисту из ове области.



Ствари на које треба обратити пажњу при узгоју каталпе

Упркос лепоти и интригантности овог дрвета треба имати на уму да је каталпа великих размера и да оставља приличан неред за собом. Стога, треба пазити на области које ће корење и гране ове биљке заузети.

Препоручљиво је избегавати садњу каталпе у близини зграда, ограда, пешачких стаза и водоводних и електричних инсталација. Како дрвету обилно опада лишће током јесени и зиме, одржавање и чишћење стаза, коловоза или паркираних аутомобила је неопходно да би се неред, који каталпа ствара, држао под контролом.

Када су у питању штеточине које представљају опасност за каталпу, најзначајнија међу њима је каталпина “сфинга” гусеница чије ларве изједају лишће овог дрвета. Иако лишће каталпе ово може поднети, ипак, уколико се популација гусеница намножи, наредне генерације ларви могу у потпуности уништити лишће овог дрвета и убити га.

Од осталих штеточина треба поменути зечеве који жваћу младо стабло као и друге врсте гусеница које једу семе каталпе.

Ако на лишћу каталпе приметите белу, прашкасту супстанцу, дрво је највероватније захватила прашкаста плесан. Уколико је обољење концентрисано на појединим гранама или деловима дрвета, орезивањем би се могло спречити даље ширење гљивица.

Пођеднако опасно гљивично обољење које напада каталпу је и пламењача. Код овог обољења, гљивица напада коренов систем биљке и загушује циркулацију воде ка стаблу те тиме узрокује да гране одумиру, што се манифестује жућењем, односно претварањем листова у браон боју, пре него што отпадну.

Иако је симптом сличан дехидратацији, наводњавање ипак неће решити проблем. Са друге стране, третирање кореновог система фунгицидом као и повећање концентрације азота у земљишту могу бити од помоћи.

АГРОмедиа

Пише:
Пошаљите коментар