Чланом 6. Закона о изменама и допунама Закона о ЦРОСО продужен је рок за ажурирање података за још годину дана, јер је првобитно за то био планиран рок до краја 2019.
Тако су сада послодавци у обавези да до краја 2020. године обаве промене података у складу са Одлуком о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање подата у евиденцијама у области рада.
Како је рекао за Тањуг министар рада Зоран Ђорђевић, веома је важно што је први пут, након 20 година, донет нови шифрарник занимања, за занимања која пре две деценије нису ни постојала.
Влада Србије је у јулу 2018. усвојила нови шифрарник који је почео да се примењује од 1. јануара 2019. и омогућио послодавцима да приликом регистрације радника могу да уносе и нова занимања.
Новим шифрарником је обухваћено 3.641 занимање и квалификација, а његов део су и шифрарници држава, општина и насеља у Србији.
Како су тада рекли представници ресорног министарства, листа је усклађена са потребама привреде и тржишта рада у Србији, као и са међународним стандардом.
Међу "новим пословима" нашла су се занимања која раније званично нису била препозната на тржишту рада.
До усвајања новог јединственог кодекса шифара у Србији је била у употреби листа занимања из 1990. године, која је у највећем делу превазиђена због динамичних промена на тржишту рада које су условиле настанак нових занимања и нестанак старих.
Примера ради, нису била препозната нека занимања, нарочито у области ИКТ, па када су се програмери пријављивали на евиденцију НСЗ нису могли да буду пријављени под шифром програмер, јер она није била препозната на тржишту рада.
Нова занимања су, примера ради, и јавни бележници и извршитељи, која раније нису постојала, а новим шифрарником препозната су и бројна занимања у области банкарског сектора.
Стара класификација обједињавала је некадашње стручне спреме и занимање у једној, а сада ће то бити раздвојено, јер се ради о два разлицита обележја радно активног становништва.
Нови шифрарник важан је, због препознавања занимања на тржишту, а његово уводење, како се истиче, од велике је важности и за працење и анализу на тржишту рада у Србији.
У новом шифрарнику занимања који ће се, како кажу надлежни, мењати у складу са потребама тржишта рада нашли су се и кућепазитељи, затим баштовани, собарице, бебиситерке, улични певачи и стендап комицари, клупске играчице, крупијеи, мађионицари, кловнови и акробате, звонари, кобасичари, фризери за псе, батлери и сомелијери, хостесе...
