Наиме, Врховни касациони суд данас није примио трочлану делегацију представника Удружења уз образложење да сутра поднесу захтев за пријем.
Међутим, штрајкачи су одлучили да наставе протест испред зграде у Немањиној све док их представници тог суда не позову на састанак.
Адвокат и члан Извршног одбора Удружења корисника банкарских услуга CHF Славен Билчар рекао је да дужници захтевају да Врховни касациони суд заузме коначан став о спорним кредитима у швајцарским францима.
Билчар каже да је, осим ревизије судских поступака, обавеза Врховног касационог суда да доноси и начелне ставове како би се уједначила судска пракса и примена права.
''''Захтевамо да Врховни касациони суд заузме став као што је, на пример, чинио у случају јавних бележника или 1993.године у случају инфлаторних кредита. Тражимо да се после десетогодишње агоније изјасне и о овом проблему као што су учиниле све државе у региону'''', рекао је Билчар.
Он је рекао да су чланови Удружења, професор Ивица Стојановић и Марко Васић, почели штрајк глађу који неће прекинути све док се, како каже, Врховни касациони суд не изјасни о овом правном питању.
Чланови Удружења поручили су да њихов протест није политички већ економски скуп.
Сања Вујановић из Центра за заштиту корисника банкарских услуга рекла је раније данас да је њихов захтев да Врховни касациони суд заузме конацан став по том питању - да ли је клијент био информисан и да ли су кредити поштени или не.
„Клијент није био информисан. Ми смо у банкама добијали информације - ово је супер, ово је најповољније, швајцарски франак је најстабилнија валута... Европски суд је досудио да су ово непоштени кредити, а у Србији су још и шпекулативни", рекла је Вујановић за ТВ Прва.
Упитана за неколико прилика које су задужени у „швајцарцима" имали претходних година да изврше конверзију, Вујановић је рекла да су те прилике биле непоштене и „ненормалне" и да су четири модела које је нудила НБС били неповољни по клијенте.
Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић каже да је „ортодоксна неистина" тврдња задужених да су банке радиле назаконито, јер су им исплаћивале кредите у динарима, а везивали их за франак, јер је средство плаћања у Србији динар, док је индексирање могуће у страној валути.
„Кредит се добија у валути за коју се клијент определи. Рецимо, 86.000 швајцарских франака и план отплате је за 86.000, месечна рата 320 франака. Исплата и плаћања су у динарима, јер је то једино средство плаћања у Србији".
Како је рекао, нема сумње да су задужени у „швајцарцима" у тешкој ситуацији, али да нису једини, те да су имали четири пута могућност да изврше конверзију у евро, 2009, 2012, 2013. и 2015. године, али да је то урадио мали број њих.
„Нико није кривио грађане што су се тако определили, али није у реду да се сада жале на све, зато што су се тада тако определили", рекао је он.
