Вештачка интелигенција је још увек за ширу јавност препуна компликованих појмова и односа због чега и постоје различити ставови о њој од оних који сматрају да је она будућност нашег друштва до оних који у развоју и примени вештачке интелигенције виде искључиво негативне појаве и утицај.
Групу за мултимодалну и дистрибуирану вештачку интелигенцију новосадског института предводи др Драгиша Мишковић који каже да је етички сегмент примене вештачке интелигенције веома важан управо због подељених ставова у јавности и да се управо у овом тренутку ради на Правилнику којим ће бити регулисани и технички и етички стандарди за примену решења заснованих на вештачкој интелигенцији.
- Министарство је основало радну групу у коју је укључен и наш Институт, са циљем да се направи Правилник о имплементацији модела вештачке интелигенције где ће бити обухваћени и технички и етички критеријуми које ће морати да испуни свако решење или производ које неко жели да примени или да изађе са тим на тржиште. У принципу слична правила важе и за иновације у другим научним областима, али је вештачка интелигенција последњих година све присутнија па се и о етици њене примене нешто више говори. Сматрам да уз јасна правила нема простора за бојазан од неких негативних утицаја – каже др Драгиша Мишковић.
Он нам је „упростио“ и представио део активности којима се стручњаци Института тренутно баве, а један од пројеката којим се његова група бави је из врло актуелне области роботике.
- Тренутно развијамо један систем који омогућава да се реализује интеракција између човека и робота, али у виртуелном окружењу. То омогућава комплетна и потпуна испитивања и прикупљање информација у интеракцији са роботом, а да при томе робот није физички пред вама већ се све ради у виртуелном окружењу што даје бројне предности истраживачима – каже др Мишковић и наводи да на том пројекту сарађују са Факултетом за техничке науке и компанијом „Трилатерал“.
Према његовим речима фокус највећег броја пројеката који се реализују у Институту за вештачку интелигенције јесте примена тих решења у привреди, али и да се ради на решењима која ће се користити у медицини, телекомуникацији, фармацији, државним институцијама...
- Наша група за Примену вештачке интелигенције у здравству тренутно учествује у једном пројекту где се ради на решењу којим би систем на основу рентгенских снимака могао са приличном сигурношћу одредити да ли је неко заражен короном или не. Наравно последњу реч у верификацији налаза и постављању дијагнозе мора имати лекар, али би му у том случају помоћ вештачке интелигенције свакако била од користи – појашњава др Драгиша Мишковић.
Недавно је новосадски Институт учествовао и у великом глобалном пројекту везаним за 6Г технологију у телекомуникацији где су сарађивали и са великим светским компанијама попут „Hauwei“-а.
Примене ВИ у паметним градовима
Оснивање Института за вештачку интелигенцију Србије у марту прошле године део је мера акционог плана за имплементацију Стратегије за развој вештачке интелигенције у Републици Србији за период од 2020 до 2025. године.
У Институту тренутно постоји шест истраживачких група: Обрада природног језика, Рачунарски вид и даљинска детекција, Мултимодална и дистрибуирана вештачка интелигенција, Примене ВИ у паметним градовима, Примене ВИ у роботици, Примена ВИ у здравству.
- Иако се примена 5Г мреже тек очекује и код нас и у већем делу света, већ се траже решења за 6Г технологију која долази и која подразумева већу примену вештачке интелигенције. Оно на чему смо радили у том пројекту јесте тражење решења којим би вештачка интелигенција радила на аутоматској оптимизацији мреже и ресурса према потребама корисника чиме би се повећала ефикасност комплетног система – појашњава др Мишковић.
Неке потенцијалне пројекте су „донели“ и сами истраживачи који су у претходних годину дана почели да раде на Институту. Чак и они млађи, попут Горане Гојић, студенткиње докторских студија на Факултету техничких наука у Новом Саду која управо кроз своју докторску дисертацију тражи решења којим би вештачка интелигенција кроз сложену обраду медицинских снимака помогла у офтамолошкој дијагностици.
Њен колега Огњен Кундачин, којег такође очекује одбрана докторске дисертације на ФТН-у, ради на решењима где би вештачка интелигенција радила на бољој ефикасности електро-енергетског система што је такође једна од врло актуелних тема којом ће се осим Огњена вероватно бавити и друге колеге са Института.
Нико Перковић
